SOL – Sharing One Language

Centar SOL je neprofitna organizacija osnovana 1991. godine kao dobrotvorno društvo (charity) sa ciljem da omogući usavršavanje engleskog jezika što većem broju mladih iz zemalja centralne i jugoistočne Evrope. Oblast Devon, u kojoj se nalazi SOL, potpisala je te godine sporazum o bratimljenju sa mađarskom Baranjom, pa su, uvidevši ogromnu potrebu i želju za učenjem i usavršavanjem jezika, kao i upoznavanjem sa kulturom i načinom života, počeli da dovode grupe dece i predavača iz Mađarske, a vremenom proširili saradnju i na desetak zemalja iz okruženja.
Cene njihovih kurseva prilagođene su životnom standardu u ovom delu Evrope, pa su neuporedivo jeftinije u odnosu na cene u bilo kojem jezičkom centru u Britaniji (u zavisnosti od broja polaznika i perioda održavanja kursa, cene se kreću između 200 i 400 evra i tu je uračunato sve osim avio karte: prevoz od Londona do škole, smeštaj u porodici, tri obroka dnevno, nastava, izleti). Profesor koji vodi grupu od 8 dece ide gratis (plaća samo avio kartu), a organizuju se i kursevi za stručno usavršavanje profesora (Teacher Trainings). Takođe, SOL šalje i svoje predavače (native speakers) u državne škole u sve zemlje sa kojima sarađuju gde oni ostaju od jedne do četiri godine.

 SOL se nalazi na tri lokacije u Devonu (jugozapad Engleske, oko 300 km od Londona): Barnstaple, Bideford i Tiverton, gradićima na obali Atlanskog okeana. Svakodnevno se odlazi na izlete u obližnja mesta gde se deca upoznaju sa njihovom istorijom, kulturom, ali i idu u šoping, na plaže i zabavljaju se!
Iskusni predavači nastoje da navedu polaznike da aktivno koriste jezik dovodeći ih u realne situacije i gradeći njihovo samopouzdanje. Kako sam se uverila prilikom boravka tamo, koncepcija kursa je sjajna jer su deci posvećeni ne samo nastavnici, već i porodice domaćina, pa i sami meštani: deca dobijaju zadatke (npr. ankete) koje treba da urade na različitim mestima u gradu, kao i da saznaju određene podatke od svojih domaćina. Na taj način, ona se stimulišu da komuniciraju, snalaze se, a zatim izveštavaju o svojim otkrićima i porede sa drugim grupama. Velika je prednost i to što se SOL nalazi u manjim mestima gde ljudi opuštenije i mirnije žive, svi su prijatni, srdačni i otvoreni, rado ugošćuju decu i posvećuju im svoje vreme. Nedelja je dan kada nema nastave i deca ga provode u porodicama koje se trude da im taj dan učine nezaboravnim.
Do sada je kurseve u SOL-u pohađalo 32 000 mladih iz 15 zemalja, a ovog leta prve grupe dece i profesora biće organizovane i iz Srbije!

Sve informacije o uslovima odlaska, boravku u Engleskoj, nastavi, cenama, terminima i ostalim detaljima možete naći na sajtu SOL-a : www.sol.org.uk, a ukoliko želite da se prijavite, možete poslati mejl na: international@elta.org.rs!

 

Engleska kakvu niste upoznali

Neki kažu da se sve značajne stvari u životu dese slučajno; drugi tvrde da je najvažniji perfect timing – biti na pravom mestu u pravo vreme; postoje i oni koji sve pripisuju pukoj sreći, sudbini, Božjoj volji,...
Sve je počelo prošlog oktobra na konferenciji asocijacije predavača engleskog jezika u Mađarskoj  kada je, privučen imenom Srbija na pločici ispod mog imena, pored mene seo jedan gospodin, Britanac. Prvo obazrivo, a kako je vreme odmicalo, sve otvorenije, razgovarali smo o raznim temama: razmenjivali utiske sa konferencije, pričali o školskom sistemu u našoj zemlji, učenju engleskog i slično. Rekao mi je da se zove Grenville Yeo i da je vlasnik jezičkog centra SOL (Sharing One Language) u Severnom Devonu, u Engleskoj. Dodao je da, iako često putuje i prisustvuje skupovima i konferencijama širom sveta, nije nikada upoznao nikoga iz Srbije, pa je želeo da sazna što više o nama jer je, priznao je, njegova slika o našoj zemlji bazirana isključivo na medijskom predstavljanju Srbije tokom devedesetih. Da je moja ’diplomatska’misija uspešno obavljena shvatila sam kad je izrazio želju da nas poseti i uveri se u mogućnosti saradnje! Centar SOL već dvadeset godina organizuje kurseve engleskog jezika za decu i usavršavanje za profesore iz desetak zemaljajugoistočne i centralne Evrope. Nakon dolaska u Šabac, kao i razgovora sa predsednicom ELTA-e i direktorom Britanskog saveta u Beogradu,oduševljen svime što je video i čuo, pozvao me u Englesku...
Dok ovo pišem, još uvek sam prepuna utisaka jer sam se upravo vratila nakon nedelju dana provedenih u Devonu: prvo, zaboravite na sve stereotipe koje možda imate kada pomislite na tipičnog Britanca kao hladnog, rezervisanog i nepristupačnog – stvarnost je potpuno drugačija! Centar SOL nalazi se u Barnstaple-u, gradiću sa tridesetak hiljada žitelja, prošle godine izabranom za najlepše uređeno mesto na svetskom konkursu. U vreme mog boravka, tamo je bilo nekoliko grupa dece iz Mađarske i Belorusije kojima su svi bili potpuno posvećeni: sjajni, zabavni, nasmejani predavači, brižljive porodice domaćina koje ih svako jutro ispraćaju u školu sa spremljenim lunch paketom i dolaze po njih, odličan program koji obuhvata i svakodnevne izlete u obližnja mesta, stručnog vodiča, ankete i zadatke koje deca treba da obave na raznim mestima u gradu, pripremanje zajedničke završne predstave.Akcenat je na upoznavanju engleskog načina života i kulture, a ono što je najznačajnije – njihovi kursevi su mnogo povoljniji u odnosu na sve ostale jezičke centre u Britaniji, jer nisu registrovani kao komercijalna škola već neprofitna organizacija (charity).
Nastavak u sledećem broju...

Mama, neću u školu!

Obrazovanje kod kuće ili školovanje kod kuće (engl. homeschooling, home education, home learning) predstavlja školovanje ili obrazovanje kod kuće u vlastitoj režiji, a ne u školi (školskoj ustanovi). Samo obrazovanje kod kuće vrše roditelji ili staratelji, a ponekad i privatni učitelj. Mada je, pre uvođenja Zakona o obaveznom školovanju, obrazovanje već bilo izvođeno kod kuće (posebno u Engleskoj i SAD), ili u okviru crkve ili manastira, u Srbiji; u modernom smislu reči, školovanje kod kuće je alternativa formalnom školovanju u školskim ustanovama. Obrazovanje kod kuće je posebno rašireno u razvijenim zemljama Zapada: SAD, Engleska, Kanada, Australija. U nekim zemljama obrazovanje kod kuće u vlastitoj režiji je legalna mogućnost za roditelje koji žele svojoj deci da omoguće obrazovanje pod drugačijim okolnostima od onih koje postoje u školi tj. školskim ustanovama, bilo državnim ili privatnim. Motivacije za školovanje kod kuće umesto školovanja u školskim ustanovama mogu biti različite: od nezadovoljstva sa školama u području u kojem porodica sa decom živi, pa do opšteg nezadovoljstva  obrazovnim sistemom u današnjim školama. Tu mogu biti i lični razlozi roditelja, zbog kojih ne žele da daju decu u lokalnu školu.
Prema podacima za SAD (2003. g), 33% porodica koje obrazuju decu kod kuće navele su da su se za to odlučili iz religioznih razloga; 30% smatra da su u školama loši uslovi za učenje; 14% se ne slaže sa tim šta se u školi uči; 11% smatra da deca nemaju dovoljno akademskog izazova, a 9% je navelo moral kao glavni razlog zbog čega školuju decu kod kuće. 85% roditelja je navelo sledeće razloge:sigurnost, droga, nasilništvo, pritisak od strane druge dece u odeljenju; 72% je navelo moralno i versko učenje kao važan razlog; 68% je navelo kao razlog nezadovoljstvo akademskim učenjem u školama.
Drugi razlozi zbog kojih se roditelji opredeljuju da obrazuju decu kod kuće su sledeći: fleksibilnost obrazovanja, roditelji koji se iz raznih raloga često sele; bolji uslovi kod kuće za: darovitu decu, za decu koja imaju poteškoće sa učenjem, za decu koja žele da se bave intezivnije i  drugim aktivnostima kao što su muzika i sport itd
Nedostatak formalne diplome ili svedočanstva o završenoj školi, može da bude problem kada deca, koja su se obrazovala kod kuće, žele da se upišu na fakultet. U različitim državama sveta roditelji taj problem rešavaju na različite načine. U državama, gde se deca formalno moraju upisati u školu, a samo obrazovanje obavljaju kod kuće, roditelji nemaju problem sa formalnom diplomom ili svedočanstvom za svoju decu, jer dete na kraju školske godine, nakon što položi zahtevane ispite, dobije svedočanstvo o završenom razredu.
U državama gde roditelji nisu dužni da formalno dete upišu u školu, roditelji za završne razrede potraže odgovarajuću školsku ustanovu, kod koje dete može da obavi ispite i na taj način dobije formalnu diplomu ili svedočanstvo o završenoj školi. Postoje škole koje izvode tzv. školovanje na daljinu, gde deca dobiju  materijal za učenje od škole, i kod kuće to obrade. Škola im pošalje i testove, koje deca urade i pošalju školi. Škola im onda na kraju godine izda svedočanstvo o završenom razredu. U SAD i nekim drugim zemljama, gde je obrazovanje kod kuće dosta rašireno, mnoge visokoškolske ustanove su već dobro upoznate sa tom vrstom obrazovanja i za takvu decu imaju otvorena vrata. U SAD, sve više studenata, koji su se do upisa na fakultet školovali kod kuće u vlastitoj režiji, diplomira na prestižnim univerzitetima, uključujući i one vrlo selektivne sa veoma visokim standardima kao što su: Harvardski univerzitet , Standford, Kornel, Braun, Dartmaut Koledž i Prinston.
Neke od poznatih ličnosti koje su se obrazovale kod kuće:
Blez Paskal, Hans Kristijan Andersen, Abraham Linkoln, Čarls Dikens , Tomas Edison, Pjer Kiri, Vinston Čerčil, Konrad Adenauer, Čarli Čaplin, Agata Kristi, Frenklin Delano Ruzvelt , Stanislav Vitkijević, Jehudi Menuhin, Elizabeta II .
Obrazovanje kod kuće legalno je u sledećim evropskim državama: Austrija, Velika Britanija, Irska, Mađarska, Poljska, Slovenija, Ukrajina, Francuska, Švajcarska i Crna Gora.
(izvor: Wikipedia)

Demokratura, zrakomlat, aktentat...

Neologizmi ili kovanice su novonastale reči prema postojećim uzorcima i raspoloživim elementima reči. Kada je Vuk Karadžić prevodio Bibliju sa nemačkog jezika, stvorio je nove reči koje do tada nisu postojale u srpskom (sejač, zločinac, smerno). U jeziku medija, danas ćete često sresti neologizme našeg vremena: čedisti, dosmanlije, knindže, tirjanija, kretenzije, hloror, aktentat, demokratura, ultirmatum i sl.
Stilska obeležja neologizma u govornom jeziku čine ih specifičnim predmetom lingvističkog proučavanja. Bez obzira na način nastanka, neologizmi obogaćuju jezik, pa ih ne treba izbegavati. Zahvaljujući globalizacijskim procesima u poslednjih dvadesetak godina, došlo je do veoma učestalog generisanja novih reči, odnosno preuzimanja novostvorenih leksičkih jedinica iz jednoga jezika u drugi.Činjenica je da su neologizmi odraz sve intenzivnijih međujezičkih dodira i brisanja nacionalnih granica, te na izvestan način čine deo jednoga zajedničkoga leksika i po nekoliko različitih, genetski često i udaljenih, jezika. S druge strane, deo neologizama prisutnih u pojedinim jezicima sasvim je druge prirode: to su domaće reči koje nastaju kao posledica manje ili više izraženog purizma u nekoj jezičkoj zajednici - pre svega u jezikoslovnim krugovima - koji, u određenim razdobljima jezičkoga razvoja, nastupa kao reakcija na ponekad veoma snažne strane uticaje. Budući da su neologizmi kategorija koja je od celokupne leksičke građe jednoga jezika najviše i najbrže podložna promenama, njihova je efemernost istovremeno i prednost i nedostatak: osobina 'novog' uvek privlači pažnju, pa se svaka nova reč već samom svojom pojavom u nekom neutralnom tekstu nameće čitaocu i pobuđuje njegov interes; prolaznost popularnosti pojedinih novih reči posledica je najčešće pada interesovanja za predmet ili pojavu koje ta reč označava. Sve to jasno pokazuje da se pri istraživanju novih reči u nekome jeziku obavezno u obzir treba uzeti analizu 'reči i stvari', ali jednako tako sociokulturnu, pa i sociopolitičku pozadinu koja je prethodila stvaranju ili preuzimanju pojedinih leksičkih jedinica. Ne manje važnu komponentu čini i pristup standardologiji i normiranju jezika u istraživanoj jezičkoj zajednici.

• Kovanice nastale zbog van jezičkih faktora (tehnička i naučna dostignuća, otkrića, izumi, društvene pojave) padobran, računar, samoposluživanje, višestranačje, željeznica, neboder
• Primeri kovanica u hrvatskom jeziku nastalih zbog purističkih nastojanja, ali su preovladale posuđenice televizija > dalekovidnica, telefon > brzoglas, helihopter > zrakomlat
mobitel > nosiglas, turizam > putničarstvo, invazija > velenapadaj, akumulator > munjosprem
• prevedenice ili kalkovi, reči nastale doslovnim prevođenjem rukopis, pravopis, zemljopis, vodopad, nadčovek, kolodvor, neboder

Na kraju, primeri šaljivih neologizama:
Jamajka - priznati majčinstvo
Kenija - autobiografski roman lutke Barbie
Singapur - siromašni pevač
Majmun - moj mesec
Kanarinac - nacist s Kanara
Pitoni - narediti Toniju da pije
Barun - Bosanac u trku
Rumba - apartman u Bosni
Samba - usamljeni Bosanac
Aerobik - bik koji leti
Kosti - pitati nekoga za identitet
Tumač - čovek sklon preterivanju
Tumačiti - preterivati
Probisvet - ozonska rupa
Parket - dve mačke

BELA KUĆA

Bela kuća (engleski, White House) popularni je naziv za Executive Mansion, službenu rezidenciju predsednika SAD u Vašingtonu. To je belo obojena neo-klasična vila, a nalazi se na Pensilvenija Aveniji 1600 u Vašingtonu.
Isti naziv koristi se i za najuži krug državnih službenika oko predsednika SAD. Imanje je u vlasništvu službe nacionalnih parkova Sjedinjenih Američkih Država (National Park Service), i deo je Predsedničkog parka (President's Park).
Gradnja rezidencije počela je 1792. po nalogu Džordža Vašingtona, arhitekta je bio Džejms Hoben iz Irske. Istoričari veruju da je Hobenu kao model poslužila Leinster Haus, današnje sedište Irskog parlamenta, a u to vreme dom Vojvode od Leinstera. Prva rezidencija završena je 1800., nju su spalile britanske trupe u britansko-američkom ratu 1812-1814. godine. Obnova rezidencije, ponovo pod Džejmsom Hobenom, počela je 1819. Svoj današnji izgled Bela kuća dobila je konačno 1934., kada je Frenklin Ruzvelt preneo takozvani Oval Office, radnu sobu predsednika SAD, na zapadnu stranu. Svoj naziv „Bela kuća“ rezidencija je dobila 1901. od Teodora Ruzvelta zbog njene bele fasade.
Bela kuća ima 132 sobe, 35 kupatila, 412 vrata, 147 prozora, 8 stepenica, 3 lifta, 1 bazen za plivanje, teniski teren i bioskop.
Mnoge zanimljivosti vezane su za istorijat Bele kuće:
Zemlja na kojem se danas nalazi Vašington kupljena je od Virdžinije i Merilenda u kojima je tada još uvek bilo ropstvo na snazi. U istorijskim dokumentima stoji da su među graditeljima Bele kuće bili i robovi, Afro Amerikanci koji su radili u kamenolomu.
. Džordž Vašington nikada nije živeo u Beloj kući! Iako je upravo on odabrao Hobenov projekat za izgradnju tog zdanja, smatrao je da je premala i suviše jednostavna da bi u njoj živeo predsednik. Pod njegovim nadzorom, projekat je dopunjen ogromnom sobom za prijeme, elegantnim stubovima, brojnim ornamentima. Godine 1800. kada je Bela kuća bila gotovo dovršena, drugi američki predsednik, Džon Adams se uselio.U vreme kada je izgrađena, Bela kuća bila je najveća kuća u Americi.

U toku rata 1812., SAD su spalile zgradu parlamenta u Ontariju, pa je britanska armija uzvratila paljenjem Vašingtona i Bele kuće. Unutrašnjost je bila potpuno uništena, kao i spoljašnji zidovi. Posle požara, tadašnji predsednik Džejms Medison preselio je u Oktagon Haus. Predsednik Džejms Monro se uselio u delimično rekonstruisanu Belu kuću 1817. godine.

Graditelji Bele kuće nisu uzeli u obzir mogućnost hendikepiranog predsednika, pa je tek za vreme predsedavanje Teodora Ruzvelta Bela kuća prilagođena kretanju u invalidskim kolicima. Dozidan je i zatvoreni bazen 1933. za potrebe terapije predsednika Ruzvelta.

Kroz istoriju, Bela kuća je nazivana raznim imenima: President’s Castle, President’s Palace, President’s House, Executive Mansion, a naziv White House ozvaničio je 1901. Teodor Ruzvelt.

Merry Christmas !
      
Pre tačno godinu dana, kao regionalne koordinatorke Udruženja nastavnika engleskog jezika – ELTA-e, objavile smo svoj prvi tekst u Podrinskim. Kao što smo tada navele, želja nam je da svima koji uče i podučavaju ovaj jezik ponudimo mnoštvo korisnih informacija i zanimljivosti, približimo vam kulturu, običaje, tradiciju naroda širom sveta. Sve, do sada objavljene tekstove, možete pronaći na adresi: http://www.premiercentar.com/pages/kolumna2.html. U ovom broju, upoznaćemo vas sa božićnim običajima u raznim zemljama:

Velika Britanija
Santa Claus 25. decembra donosi poklone kroz odžak, a za to vreme Britanci uživaju u ćurki pripremljenoj na engleski način, ali i u poslastici Christmas pudding , kao i mince pies (torticama od prhkoga testa punjenim suvim voćem). Britanci tokom božićnog slavlja posećuju i tzv. "pantomime", neobična izvođenja bajki ili istorijskih događaja. Atmosfera je dodatno naglašena brojnim svetlećim ukrasima na ulicama i trgovima. U Covent Gardenu sam Father Christmas pali svetiljke. Na poznatom trgu Trafalgar Square nalazi se predivan bor. Venčićima su ukrašena vrata i domovi, a svako ko se zatekne ispod venca, može biti poljubljen ili nekoga poljubiti!

Francuska
Nešto južnije, u Francuskoj, stvari su toplije i šarmantnije. Npr., u njihovoj postavci jaslica, sveci koji stoje oko maloga Isusa zapravo su vesele zanatlije, seljaci, ribari i pralje, svi obučeni u odeću iz 19. veka. Oni donose pozdrave Svetoj Porodici. Vrhunac božićnog slavlja je Le Reveillon, odnosno božićni obrok. La Buche de Noël, čokoladna biskvit-rolada u obliku debla, smeštena ispred okićene jelke, simbolizuje panj iz davnina. Dodajmo celoj ovoj priči još i to da francuska deca na Badnje veče pored kamina (peći) ostavljaju očišćene cipele i jedva čekaju da prođe noć, jer će ih ujutro dočekati pokloni!

Italija
A sad, još južnije. Kada vam Italijani požele srećan Božić, reći će Buon Natale (doslovno: dobar rođendan). U Italiji, u samom središtu svečanosti nije jelka, već jasle. Svako nastoji da napravi što lepše jasle, svakako lepše od onih komšijskih, a po mogućnosti i najlepše u mestu. Prema katoličkom običaju, 24 sata pre Badnje večeri treba strogo postiti. Posle zalaska Sunca, pucanj iz topa na Castel S. Angelo u Rimu označava početak Božića. U 21 čas u crkvama počinje sveta liturgija (misa), a zatim večera u krugu porodice. Negde se pokloni izvlače iz urne sudbine, a zanimljivo je da se u nekim mestima u Italiji pokloni dele i na Sveta tri kralja. Dok ih u Italiji deli La Befana (veštica koja dolazi kroz kamin), u Španiji te poklone donose tri kralja, los Reyes Magos.

Japan
Božić se sve više slavi i u Japanu! Iako su vodeće religije budizam i šintoizam, Božić je postao neka vrsta komercijalizovanog praznika čijem se slavlju pridružuju svi. Glavni je ipak – Badnjak. Deca dobijaju mnogo poklona (navodno ih donosi Santa), ukrašavaju se jelka i fasada kuće.

Rusija
25. decembar u Rusiji je dan kada prestaje period strogog posta, a 31. decembar je najvažniji dan za decu. Ulice zasijaju, na trgovima se podižu veliki okićeni borovi, sastaju se prijatelji i slave. Rusi često slave na otvorenom, ukrašavaju jelku i uživaju u prirodi i snegu. U Rusiji darove toga dana donosi Snjeguroška, odnosno Snežna žena, a Deda Mraza zovu - Tatica Mraz. Ne prate ga irvasi, već jedna devojčica (pahuljica) i dečak (Nova godina). Toga dana deca jedu crni hleb koji se nalazi u okačenim čarapama, recituju stihove i pevaju božićne pesme. Ipak, pravi se Božić po julijanskom kalendaru odvija 7. januara, a najavljuje ga jutarnja zvezda. Taj praznik Rusi slave u krugu porodice, u miru i tišini.
I tako, od Božić Bate, Santa Clausa, preko veštice Befane i Snjeguroške, stigli smo do kraja. Srećan vam Božić i Nova godina!

Nove godine

Slavljenje odlaska stare i početak nove godine je prastari religijski, društveni i kulturni obrazac u skoro svim delovima sveta. U Zapadnom svetu slavljenje pada 31. decembra, ali u različitim kulturama to su različiti datumi.
Najranije slavljenje koje je zabeleženo bilo je u Mesopotamiji, pre oko 4.000 godina. Nova godina je počinjala sa Mladim mesecom koji je najbliži prolećnoj ravnodnevici – obično sredinom marta. Kod Asiraca, Egipćana, Feničana i Persijanaca to je bilo u vreme jesenje ravnodnevice, koja je danas 23. septembra. Kod starih Grka, Nova godina se povezivala sa zimskim solsticijem, koji pada oko 21. decembra. Kod Rimljana godina je počinjala sa 1. martom sve do oko 153 p.n.e. kada je prebačeno na 1. januar i to je usvojio i Cezar u svom kalendaru 46 p.n.e. Tokom Srednjeg veka Nova godina se u mnogim zemljama Evrope slavila 25. marta. 1. Januar kao dan početka Nove godine je prihvaćen tek od 1582. godine uvođenjem reformisanog, Gregorijanskog, crkvenog kalendara. Mnoge druge nacije su nastavile da koriste stari kalendar Julija Cezara i njihov kalendar se svakih 127 godina udaljava za po jedan dan od zvaničnog, da bi danas bio udaljen 13 dana. Zato se Nova godina "po starom" slavi 13. januara.
Jevrejska Nova godina, zvana Rosh HaShanah, naziva se još i "praznik truba". Počinje prvog dana meseca Tishri, koji pada između 6. septembra i 5. oktobra. Nikada ne pada u nedelju, sredu ili petak, kao ni u vreme punog Meseca. Slavlje traje 48 sati ali samo kao uvod u post i 10–dnevno pokajanje Yom Kippur.
Njihove godine se broje od mitskog nastanka Sveta, koji je bio 3761 p.n.e. (po našem kalendaru). Zato je sada kod njih 5764. godina. Kineska Nova godina počinje između 20 januara i 19. februara (sa prvim mladim Mesecom u Novoj godini) i slavlje traje mesec dana, sa petardama i igrankama na ulicama. Njihov kalendar je jedna kombinacija lunarnog i solarnog kalendara. Lunarni ciklus traje oko 29,53 dana. Da bi stigli solarni kalendar, kao i svi koji imaju luni–solarne kalendare, Kinezi dodaju jedan dodatni mesec svakih nekoliko godina (7 godina u 19–godišnjem ciklusu). To je slično kao dodavanje ekstra dana u prestupnoj godini i zato im Nova godina ne pada u isti dan svake godine. Tradicionalno prave religiozne ceremonije u počast Nebu i Zemlji, bogovima domaćinstva i predaka.
U Japanu novogodišnja slavlja traju od 1–3 januara ali u nekim sredinama vreme proslava se poklapa sa kineskom Novom godinom. Ulazne kapije kuća okićene su slamom od pirinča da bi se odagnali zli duhovi. Ukrasi od paprati, pomorandži i jastoga simbolizuju sreću, napredak i dug život. U južnoj Indiji, Tamilska Nova godina je verska ceremonija koja počinje zimskim solsticijem, hodočašćima i kuvanjem ovog pirinča.
U Evropi se 1. januar slavi relativno od skora – od VII veka. a zvanično je to počelo u Francuskoj tek 1563. u Holandiji 1575. u Firenci i Pizi 1749. i u Britaniji 1753. U Nemačkoj je to bio dan Božića, 25. decembar, sve do XIII veka.
U Veneciji je sve do 1797. godina počinjala 1. marta. Isto je bilo i u Rusiji sve do kraja XV veka, kada je ruski car Petar Veliki početak godine premestio na 1. septembar. Tada je prihvaćeno i da se godine broje od početka Nove ere (rođenja Hrista), a ne kao do tada od nastanka Sveta 5508. godine.
Tekst preuzet sa sajta:www.astronomija.org.rs

EKONOMSKO-TRGOVINASKA ŠKOLA U ŠAPCU UGOSTILA UČESNIKE SEMINARA “KA BOLJEM RAZUMEVANJU“


U subotu, 13.12.2008.godine, u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Šapcu održan je prvi u nizu od tri seminara za predavače engleskog jezika pod nazivom „Ka boljem razumevanju“.
Među četrdeset i šest učesnika našli su se predavači iz Šapca, Loznice, Beograda, Malog Zvornika i Krupnja. Seminar je realizovala ELTA-e, Udruženja nastavnika engleskog jezika, a vodile su ga predsednica ELTA-e, Mirjana Čulić i Valentina Gavranović koje su završile program obuke spoljnih saradnika Ministarstva prosvete. Sanja Čonjagić i Milena Zečević, koorinatorke ELTA-e za Mačvu su organizovale ovaj događaj i potrudile da se predavači engleskog jezika okupe u ovom broju koji je veoma prijatno iznenadio voditeljke seminara.
Sve radionice uvrštene u ovaj program su pilotirane tokom 2006/07. godine, i nadgledane su i vrednovane od trenera koji su vodili program obuke.
Veliku pomoć u organizaciji seminara su pružili direktor i pomoćnik direktora Ekonomsko-trgovinske škole u Šapcu, kao i Nikolina i Tamara, učenice OŠ“Jevrem Obrenović“ i „Nikolaj Velimirović“.

U želji da obezbedi jednake mogućnosti za profesionalno usavršavanje naših nastavnika, ELTA realizuje ovaj program u različitim gradovima Srbije, u trajanju od 1 do 3 dana. Svi učesnici dobijaju odgovarajuće potvrde za sate stručnog usavršavanja i ne plaćaju troškove seminara.
Podršku ovom projektu pružaju Ministarstvo prosvete Srbije i Američka ambasada u Beogradu.

Milena Zečević

Aktivnosti ELTA-e: seminar u Šapcu

Najveći događaj koji ELTA organizuje je međunarodna IATEFL konferencija, godišnji skup na kojem više od 800 učesnika iz 20 zemalja ima priliku da čuje najeminentnije predavače iz celog sveta.
Sledeća, sedma konferencija, neće biti održana u Beogradu, kao prethodne, već od 22-24. maja 2009. godine u Master centru Novosadskog sajma. Kao prvi korak saradnje, ELTA je dobila poziv da učestvuje na Sajmu obrazovanja održanom od 4-6. decembra.
Predstavnicima fakulteta, srednjih škola, studentima i ostalim izlagačima na Sajmu obrazovanja, imala sam priliku da, kao član Upravnog odbora ELTA-e, održim prezentaciju u Kongresnom centru i upoznam ih sa radom, ciljevima, aktivnostima i projektima našeg Udruženja (www.elta.org.rs).
Gost ELTA-e na ovoj prezentaciji bila je Marijana Sekulić, zadužena za komunikaciju i projekte, iz Britanskog saveta, institucije koja u potpunosti podržava ELTA-u i sa kojom sarađujemo na mnogim projektima (naš elektronski časopis izlazi svakog meseca na njihovom sajtu, mnogi seminari za profesore engleskog održavaju se u njihovim prostorijama,...).
Među projektima koji su u toku, značajan je SEETA (South East Europe Teaching Associations), virtuelna mreža predstavnika nacionalnih asocijacija, on line platforma koja pruža mogućnost profesorima engleskog da komuniciraju, razmenjuju iskustva, sarađuju.
Ove školske godine, sa realizacijom u raznim regionima Srbije, počeli su i SITT (Summer Institute Trainer Training) seminari pod nazivom ’Ka boljem razumevanju’. Reč je o seminarima namenjenim profesorima gimnazija i srednjih stručnih škola koji spada u obavezne programe stručnog usavršavanja. Odvijaju se u tri dela, a obuhvaćene su teme iz raznih oblasti (Class Management, Teaching Techniques, Four Skills) koje će učesnicima pružiti teorijsko znanje i praktične veštine.
Među regionima u kojima se u decembru realizuje ovaj seminar je i mačvanski, pa još jednom pozivamo sve naše kolege da dođu u subotu, 13. decembra, od 10 do 18 časova u Ekonomsko-trgovinsku školu u Šapcu gde će biti održan prvi od tri seminara.

Sanja Čonjagić

Znaš da si nastavnik kada…

Čak i ako niste među 160 734 osobe - koliko ih zvanično ima otvoren profil u mreži ’Srbija’ na ’Fejsbuk’-u ( pretpostavlja se da je mnogo više onih koji nisu naveli mrežu), verujemo da ste čuli za ovaj izuzetno popularni sajt.  Jedna od zanimljivosti koja privlači korisnike da provode sate na ovom sajtu je mogućnost pronalaženja istomišljenika i ljudi sličnih interesovanja u vidu priključivanja različitim grupama. Neke od grupa kojima sam se ja pridružila su: ELTA, English Teachers Network i You know you’re a teacher when...Ova poslednja mi je posebno draga jer me, kroz šale (na sopstveni račun) podsetila na razloge zbog kojih volim poziv koji sam izabrala. Navešću vam neke: 

Znaš da si nastavnik kada:

• na kilometar možeš da prepoznaš gramatičke i speling greške
• su ti poznate sve dečje emisije i kompjuterske igrice
• umeš u trenutku da osmisliš neku igru
• ugledaš nevaspitano dete u supermarketu, odmah ga popreko pogledaš
• je društveni život nešto čega se samo sećaš
• znaš životnu priču svakog deteta u odeljenju
• si programiran da decu oslovljavaš sa ’dušo’ i ’mili’’
• vikende provodiš praveći nastavne planove
• shvatiš da ti je radni dan od 6 do 22
• svojoj deci nikada nećeš dati neka imena (zahvaljujući iskustvu koje imaš sa decom koja nose to ime)
• tablete protiv glavobolje držiš u fioci radnog stola,...

Naišla sam i na jednu zanimljivu studiju Odeljenja za pitanja obrazovanja OECD-a (Organisation for Economic Co-operation and Development) u kojoj su navedeni zahtevi nove profesionalizacije nastavnika:

Stručnost je tradicionalna karakteristika dobrog nastavnika i ona ostaje od esencijalne važnosti.

Dobar nastavnik je važan izvor znanja i razumevanja. Međutim, način na koji nastavnici stiču znanje treba da se promeni, navode u studiji i dodaju da akcenat treba da bude na permanentnom usavršavanju, ne na početnom obrazovanju.  

Pedagoške veštine su takođe neophodne, ali u izmenjenom kontekstu. U okviru opredeljenja za učenje tokom celog života, nastavnici moraju biti kompetentni da prenose široku lepezu veština koje uključuju motivaciju za učenje, kreativnost i kooperaciju, umesto da na najviše mesto postavljaju sposobnost memorisanja činjenica ili uspeha na testiranju

Poznavanje tehnologije je nova ključna karakteristika profesionalizma. Najvažnije je razumeti tehnologiju u smislu pedagoškog potencijala i mogućnosti njene integracije u strategije učenja

Organizacione kompetencije i kolaboracija. Nastavnička profesija se više ne može posmatrati kao individualna kompetencija; ona sve više inkorporira sposobnost funkcionisanja kao deo "organizacije za učenje"

Fleksibilnost. Nastavnici moraju prihvatiti da  se  zahtevi mogu promeniti nekoliko puta u toku njihove profesionalne karijere, i ne interpretirati profesionalnost kao izgovor za otpor promenama

Otvorenost je veština koju mnogi nastavnici tek treba da nauče: sposobnost rada sa roditeljima na takav način da on bude komplementaran drugim aspektima profesionalne uloge nastavnika  

Postoje školski sistemi u svetu u kojima visina zarade nastavnika i njegov posao zavise od ocene koju dobiju od svojih učenika na kraju svake školske godine. Verujem da bi mnoga naša deca  volela da imaju mogućnost da vrednuju, kazne ili nagrade svoje predavače. Do tada, preostaje im da nam smišljaju nadimke, sitne podvale i svrstavaju u određene grupe. Ukoliko još ne znate kojoj grupi pripadate, pronađite se među opisanim tipovima nastavnika u sjajnoj knjizi ‘Škola – bez dlake na jeziku’ Jasminke Petrović, u izdanju Kreativnog centra. 

Sanja Čonjagić

DANI OKSFORDA U SAVA CENTRU



U subotu, 15.11.2008. godine održana je manifestacija Dani Oksforda u organizaciji English Book-a. Ministar prosvete, Žarko Obradović je otvorio ovaj tradicionalni, peti po redu skup na kome se okupilo više od 720 profesora engleskog jezika. "U eri globalizacije, brzog protoka kapitala, ljudi i informacija, naročito u Srbiji koja velikim koracima ide u evropske integracije, učenje engleskog jezika je nezaobilazan korak", rekao je ministar i dodao da 80 procenata poslodavaca traži znanje engleskog jezika.
Ministar Obradović je rekao da je Ministarstvo prosvete odobrilo uvođenje stranih udžbenika u cilju organizovanja nastave engleskog jezika na svim nivoima i podsetio da je prošle godine 1.056 nastavnika i profesora engleskog jezika prošlo program stručnog usavršavanja.
Za ovako veliki odziv predavača, sasvim sigurno, je zaslužna i gospođa Ljiljana Janičić, koja ima veoma uspešnu višegodišnju saradnju sa predavačima engleskog jezika u državnim i privatnim školama.
Posle uvodne reči gospodina Glasa, direktora Britanskog saveta i prof. dr. Gordane Korać, šefa Katedre za anglistiku, Filološkog fakulteta u Beogradu, učesnici su imali priliku da čuju prezentacije četiri strana predavača. Prezenteri su govorili na temu starih i modernih metoda nastave, važnosti čitanja dužih teksova na engleskom jeziku, kako sa britanskog govornog područja, tako i iz čitavog sveta budući da je engleski sada lingva franka. Takođe, pažnja je povećena tehnikama i metodama vođenja kurseva za poslovnu komunikaciju,kao i uspešnim časovima gramatike.
Nakon završenog seminara, predavači su dobili uverenja o savladanom programu stručnog usavršavanja u trajanju od šest sati, koji je odobrio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, odnosno doneo ministar prosvete i sporta. Program je publikovan u Katalogu za školsku 2008 /2009. godinu, pod brojem 335.
Da podsetimo, odredbama člana 10. Pravilnika o stalnom stručnom usavršavanju nastavnika („Službeni glasnik RS“, br. 14/04 i 56/05) propisano je da je nastavnik dužan da u roku od pet godina pohađa najmanje sto časova obaveznih i izbornih programs za stručno usavršavanje i to najmanje 60 sa liste obaveznih programa i do 40 časova sa liste izbornih programa. Navedeni pravilnik se primenjuje od 1. jula 2004. godine i nema retroaktivno dejstvo.

Milena Zečević

U TAJLANDU ILI NA TAJLANDU?

PRAVILNO	NEPRAVILNO
atentat	pokušaj atentata
Bijeljina	Bjeljina
zanemarljive razlike	zanemarujuće razlike
VMA (ve-em-a)	VMA (ve-me-a)
vakuumiran	vakumiran
uvezena roba	uvozna roba
otekle noge	otečene noge
voki-toki	toki-voki
U Tajlandu	na Tajlandu
gledište	tačka gledišta
štrajkbreher	štrajkbrejker
klešta	klješta
prikleštiti	priklještiti
Elvis Presli	Elvis Prisli
pretčas	predčas
preistorija	praistorija
katolikinja	katolkinja
kartridž	kertridž
kalodont	kaladont
briljantan	brilijantan

                      
Priredila: Milena Zečević

Veseli engleski

U jednoj od prethodnih kolumna upoznali smo vas sa pravilima dobrog prevođenja i ukazali na probleme i nesporazume koji bi mogli da nastanu ukoliko ih se ne pridržavamo. Za ovaj broj pripremili smo vam nekoliko smešnih primera apsurdnih pokušaja prevođenja domaćih toponima i ličnih imena.  

Mesta  

Oh Yes Gypsy Fox = Ada Ciganlija  
New Now = Novi Sad  
New Shopping - Novi Pazar  
Forescratch City = Zagreb  
Wart City = Priština  
Sarah Is An Ox City = Sarajevo  
Wolfcook City = Vukovar  
Saturday City = Subotica  
Small Saturday City = Subotica  
Mt. Nick-Was-Digging = Kopaonik  
Mt. I-Chorus-and-on = Jahorina  
Mt. Damned-and-is = Prokletije  
Mt. Flat = Ravna Gora  
Slantox = Kosovo  
Before Field = Prijepolje  
Brides Money City = Mladenovac  
Small is wetting the wood = Mali Mokri Lug  
White City = Beograd  
White Field = Bijelo Polje  


Imena  

Stag On = Jelena  
MathAnd I = Matija  
Peace I on = Mirjana  
Peacewho = Mirko  
Kissopeace = Ljubomir  
Ivan = AndOut  
EarlyWho = Ranko  
Mroftalp Gnikrow = Aleksandar (unazad)  
GentleIs = Miloje  
MildIs = Bloagoje  
ApartmentWho (FlatWho) = Stanko  
ApartmentAndPeace = Stanimir  
WarAndPeace = Ratimir  
WillinglyIs = Radoje  
DearKiss = Dragoljub  
SweetlyOxIs = Milivoje  
FreeDay = Slobodan  
PeaceTo = Mirka  
DearIs = Dragoje  
NotVein = Nevena  
MarigoldTo = Nevenka  
Colorado = Bojan  
Willingly Out = Radovan  
Little flat = Stanko  
War Who = Ratko  
Oh it religion = Olivera  
Is it religion = Dalivera  
We Flax Who = Milanko  
We Flax = Milan  
Gentle Ox Is = Milivoje  
Dream I = Sanja  
But Peace = Almir  
God Day = Bogdan  
Bosh-pump-from-disel-car who = Boško  
Are Fan = Stefan  
Heel r = Petar  
Pronoun of You Dress = Teodora  
And Out But= Ivana  
Is Faces = Jelica  
Maria On = Marijana  
Monte On = Gorana  
Boban = CandyN  
Arsenije = AreMyselfNot(or 100 SquareMetreMyselfNot)  
Day To = Danka  
A on D = Adnan

Halloween – Noć veštica

Poslednji dan oktobra je Helovin - "Noć veštica", jedan od najveselijih praznika, kada mnogi Amerikanci oblače kostime, jedu puno slatkiša i ponašaju se luckasto. Na proizvode za proslavu Helovina, Amerikanci godišnje potroše nešto manje nego sa proslavu Božića... Odakle Noć veštica vuče svoje korene? Da li znate da je Noć veštica uvedena u hrišćanski svet nekoliko vekova posle smrti Hristovih apostola, a da su je pagani proslavljali vekovima pre osnivanja Novozavetne Crkve? Istorija nam daje intrigantan odgovor: "Noć veštica (Halovin) bazira se na škotskim i irskim narodnim običajima koji direktno vuku korene iz prethrišćanskog doba" - to jest - iz paganizma! Iako je Halovin postala noć razuzdanog ludovanja, sujevernih vračanja i stravičnih igara koje ljudi ne shvataju tako ozbiljno, u početku se ova svetkovina znatno razlikovala od svog današnjeg oblika. Noć veštica u najranijem periodu nije se proslavljala u "nadahnutoj izvornoj hrišćanskoj Crkvi", nego među Druidima, koji su to činili u čast velikog Boga mrtvih Šamhaina, čiji praznik pada 1. novembra (Ralf Linton, Noć veštica tokom dvadeset vekova, str. 4). Ovaj festival nema mnogo veze sa hrišćanstvom, već predstavlja stari paganski praznik koji se maskirao u crkvene običaje! Uprkos tome, nominalni hrišćani dopuštaju svojoj deci da se zabavljaju u duhu tog paganskog običaja! Američka enciklopedija tvrdi da je Noć veštica "sasvim jasno ostatak iz paganskih vremena". Obratite pažnju šta o Noći veštica kaže najautoritativnija enciklopedija na svetu, Britanika: "Noć veštica nastala je mnogo pre hrišćanstva. Dve glavne osobenosti drevnog Halovina su paljenje logorske vatre i verovanje da te noći duhovi i veštice najverovatnije lutaju svuda unaokolo. Istorija pokazuje da su glavne svetkovine Noći veštica bile čisto druidskog karaktera, 'koji potiču od paganskih Druida iz severozapadne Evrope', što nadalje potkrepljuje činjenica da je u nekim delovima Irske 31. oktobar još uvek poznat kao OIDHCH SHAMHNA - 'bdenje Šamana'". Šaman (Šamhain) je paganski gospodar mrtvih kod starih Druida. Dakle, pagani su slavili Noć veštica mnogo godina pre nego što je Isus rođen u Vitlejemu. Međutim, taj paganski praznik nisu proslavljali samo Druidi; to je bio i rimski festival! U daljem tekstu Britanika kaže: "Druidskim ceremonijama dodate su neke karakteristike rimskog festivala koji se držao oko 1. novembra u čast Pomona, u kome orasi i jabuke igraju važnu ulogu - predstavljaju zimsku zalihu voća". Zapazili ste da postoji ovaj rasprostranjeni paganski običaj koji je vezan za zimsko doba! Zašto se proslavljala Noć veštica? Sada dolazimo do suštinske istorijske istine o tome zašto se slavi ovaj praznik! Evo činjenice iz "Knjige o Noći veštica" (10. strana), autorke Rut Keli: "Sveštenici paganskih druida učili su o besmrtnosti duše, to jest da prilikom smrti duša prelazi iz jednog tela u drugo... Verovali su da poslednjeg dana u godini (31. oktobra), Gospodar smrti okuplja duše preminulih u protekloj godini, koji su osuđeni da žive u životinjskim telima dok im se ne odredi u koje oblike života da se nastane u toku narednih 12 meseci. Da bi im izrekao lakšu presudu, duše su mogle da laskaju Gospodaru mrtvih darovima i molitvama. Nakon ispaštanja za svoje grehe oslobađane su za Novu godinu da odu u druidski raj" (Noć veštica tokom dvadeset vekova, str. 5). Noć veštica se proslavljala kako bi se u svesti ljudi održala lažna doktrina o besmrtnosti duše, po kojoj mrtvi nisu zaista mrtvi! Gotovo svi paganski narodi imali su dan u čast mrtvih, koji je izvorno uveden kao komemoracija Nimroda (Nevroda, po Daničiću) (Prva Mojsijeva 10:8-10), za koga je njegova žena Semiramida tvrdila da je i posle smrti ostao u životu. Šta znači reč Halovin (Noć veštica)? To je veče Olhalouz (svih blagoslova) ili Haloumas (blagoslovene mise) ili Dan svih svetih - "i kao takav predstavlja jedan od najsvečanijih festivala (katoličke) crkve" (Iz Lintonove Noći veštica kroz dvadeset vekova, str. 3). Halovin, koji pada 1. novembra, predstavlja veče svakog blagoslova ili Dan svih svetih. Pošto je u staro vreme postojao običaj da dan započinje sa zalaskom sunca, Noć veštica uoči 1. novembra predstavlja večernju proslavu koja najavljuje veliki dan - 1. novembar - posvećen bogu mrtvih! Poreklo uzvika "Trik or trit" ("biraj trik ili nas nagradi")? Da li znate odakle potiče običaj da deca prave obesne šale kada kucaju na vrata i viču "trik or trit"? Linton kaže: "... to svakako dolazi iz paganskih vremena". U Irskoj je do početka ovog veka postojao običaj organizovanja povorki "predvođenih čovekom u beloj odori, sa maskom u obliku konjske glave" ("Konj je bio posvećen bogu sunca", kaže Linton, "što ukazuje na to da taj običaj predstavlja ostatak druidskog obreda"). Povorka je od seljaka prikupljala darove u čast starog druidskog boga čije se ime u irskom jeziku vremenom promenilo. Ukoliko povorka nije bila "velikodušno čašćavana" (trit), seljaci bi bili "prevareni" (trik) pretnjama da će im kletve uništiti useve za sledeću godinu!" Ovaj tradicionalni običaj održavanja povorki na Noć veštica izveden je iz još jedne neobične prakse. Podražavajući religijske povorke iz stare Grčke i Rima, bogate srednjovekovne crkve su imale običaj da paradiraju noseći mošti svetaca-zaštitnika. Siromašnije parohije nisu bile u mogućnosti da nabave mošti, pa su se koristile naslikanim predstavama svojih svetaca-zaštitnika. "Oni koji nisu igrali uloge svetih takođe su želeli da uđu u povorku, pa bi se odevali kao anđeli ili đavoli. Tako se povorka Svakog blagoslova u porti pretvarala u veselu i šaroliku paradu" (Noć veštica tokom dvadeset vekova, str. 103). Današnji "trik or trit" predstavlja puki nastavak tih izobličenih, apsurdnih običaja, koji su proizašli iz paganizma, a nazvani su hrišćanskim imenima. Izvor: www.geocities.com

Pravila dobrog prevođenja

Naručioci i agencije za prevođenje u Zapadnoj Evropi, a sve češće i kod nas, očekuju određene standarde kvaliteta od isporučilaca prevoda, koji podrazumevaju pažljivu izradu prevoda, obvezno ponovno čitanje prevoda sa svim potrebnim proverama, kao i završnu kontrolu.  
Važne tačke dobre prevodilačke prakse su:
Crno-bela provera :

• celovitost – Da li je sve na svome mestu? Je li prevedeno sve što je bilo traženo?
• pravilan prenos značenja - Je li prevod tačan?
• pravopis - Jesu li imena i skraćenice tačno napisani? Je li tekst prošao kompjutersku proveru pravopisa?
• brojevi - Jesu li pravilno napisani? Decimalni zarezi?
• prelom - Je li onakav kakav je tražio naručilac i u odgovarajućem programu?
• pismo - Je li tekst pisan pismom koje je naručilac tražio?

Siva provera (delovi o kojima se može razgovarati s naručiocem ili se držati sopstvenog mišljenja)

• terminologija - Jeste li koristili termine koje preferira naručilac?
• doslednost u terminologiji - Jesu li termini korišćeni u celome tekstu? Jeste li se konsultovali s prethodnim prevodima ili koristili referentne tekstove?
• stil - Je li tekst čitljiv?
• registar - Odgovara li tekst svrsi kojoj je namenjen?

Komercijalne provere

• poštovanje zahteva naručioca - Jeste li uradili šta je naručilac tražio?
• isporuka - Je li na vreme isporučen prevod? Kako naručilac želi da mu se tekst isporuči?
• cena - Je li onakva kakva je dogovorena? Jeste li poštovali obračunske uslove?
• profesionalno pristupanje nejasnoćama u tekstu – Nemojte da nagađate odgovor, ili se nadate, nego pitajte! Zamolite naručioca za pomoć ili odluku.
• odnos prema naručiocu - Pokažite iskrenu volju za rešavanje  potreba naručioca od prvog pitanja do rešavanja problema, žalbi ili drugih poteškoća. Obaveštavajte naručioca o svemu, posebno ako ima problema s isporukom ili cenom.

provera virusa - Jeste li proverili da prevod koji ste napravili nema virusa?

ODELENJE ILI ODELJENJE?

NEPRAVILNO	PRAVILNO
odelenje	odeljenje
razočarenje	razočaranje
U vezi toga...	U vezi sa tim...
Idem kod lekara.	Idem lekaru.
Lekar mi je prepisao lek.	Lekar mi je propisao lek.
protestvovati	protestovati
gledati televizor	gledati televiziju
Razumi!	Razumej!
kontraverzan	kontroverzan
delikvent	delinkvent
indentifikovati	identifikovati
Sagnuo se.	Sagao se.
...da se popenjem.	...da se popnem.
Ja sam se izvinula njemu.	Ja sam se izvinila njemu.
Zahvaljujem se na pozivu. Doći ću.	Zahvaljujem na pozivu. Doći ću.
pisajući	pišući
plakajuči	plačući
On ju je zamrzao.	On ju je zamrzeo.
S obzirom da...	S obzirom na...
čak štaviše	Samo čak ili samo šta više (ne oba)
oko tridesetak	tridesetak, oko trideset
podići gore	Podići
pustiti dole	Spustiti
PIN broj	PIN
predhodni	Prethodni
Ti trebaš da...	Trebalo bi da ti...
celo vreme	sve vreme
Po meni, ovo dobro izgleda.	Po mom mišljenju, ovo dobro izgleda.
Čitam skriptu.	Čitam skripta. Učim iz skripata.
srednjevekovni	Srednjovekovni
dovoljno slab da bi...	suviše slab da bi...

Najomiljeniji britanski par

Već deceniju, tabloidi širom sveta svakodnevno pune svoje stranice fotografijama, intervjuima, nagađanjima, izveštajima i tračevima o najpoznatijem bračnom paru iz Velike Britanije – Dejvidu i Viktoriji Bekam. Beks i Poš, kako ih često nazivaju, venčali su se 1999. godine i imaju tri sina: Bruklina, Romea i Kruza.

Njihove biografije su vam, sigurna sam, dobro poznate: on – talentovani fudbaler koji je karijeru počeo sa samo 17 godina u svom omiljenom Mančester Junajtedu, uspehe nizao i u Real Madridu, u martu odigrao stout utakmicu za reprezentaciju Engleske, a od prošle godine, sa misijom da proširi popularnost fudbala na tlu SAD-a, igra u LA Galaksiju; ona – svetsku slavu stekla sredinom devedesetih kao članica pop grupe Spajs Gerls, zatim imala kratku solo karijeru, postala britanski ambasador modne kuće Dolće & Gabana, a Njena lična modna kolekcija VB već godinama niže uspehe. Kao stilista, specijalno za američko tržište, dizajnira modnu liniju dVb.Pre nekoliko dana, u Nju Jorku je promovisan njihov najnoviji parfem – Signature for him i Signature for her.

Inače, oboje su prave modne ikone koji svojim stilom privlače pažnju gde god se pojave. Dejvid već godinama svojim frizurama postavlja modne trendove, a njegove najnovije tetovaže videće se na kalendaru za 2009. godinu. Fotografije su inspirisane serijom Bekstvo iz zatvora!

Pored stalnog pojavljivanja u svetskom džet setu, Bekamovi su angažovani i u raznim humanitarnim projektima, a 2002. osnovali su i organizaciju David and Victoria Beckham Children’s Charity za pomoć deci sa zdravstvenim problemima.

Dejvid je pokrenuo i svoju fudbalsku akademiju u Londonu i Los Anđelesu koju pohađaju i njegovi sinovi, a najnovija, još uvek nepotvrđena vest, je da Bekamovi ponovo očekuju prinovu i oboje priželjkuju – devojčicu!

NAJOMILJENIJI AUSTRALIJANAC NA SVETU

Četvrtog septembra, 2006. godine mnogi australijski sajtovi su „oboreni“zbog nezapamćenog veb saobraćaja, premijer Australije nije mogao da sakrije svoj šok, a zastava u sidnejskoj luci se viorila na pola koplja. Sve svetske medijske kuće su prenele vest o smrti legendarnog Australijanca, prirodnjaka, borca za divlje životinje, čoveka koji je svim svojim srcem, glasom punim nesvakidašnjeg entuzijazma, ostavljao bez daha svakoga ko je gledao bar jednu njegovu emisiju.
Stiv Irvin (1962 -2006) je potekao iz porodice obožavaoca prirode i divljih životinja. Detinstvo je proveo uz roditelje koji su ga naučili da se ne boji ničega u prirodi i već se sa devet godina rvao sa krokodilom u svom zoološkom vrtu uz nadzor svog oca. Kasnije, uz Stiva, ovaj vrt postaje prava turistička atrakcija, koja je mnogo doprinela razvoju turizma u Australiji.
Porodična idila je prekinuta smrću majke koja je poginula u teškoj saobraćnoj nesreći. Stiva nikada nije napuštalo predosećanje da neće preživeti četrdesetu godinu svog života. Uprkos tome, opasnostima je gledao pravo u oči, pogledom kojim je očarao svet. Njegovi snimci pitona, krokodila koji ga direktno napadaju u sad čuvenom programu Lov na krokodile, pri čemu on, kao TV voditelj, govori gledaocima o svojim emocijama i namerama u tom trenutku, su se ubzo prikazivali u više od 140 država sveta i oko 500 miliona ljudi je pratilo njegove avanture.
Sa svojim ocem, Stiv je čak otkrio jednu vrstu kornjače koja je po njemu i dobila ime.  
Stiv je 1991. godine upoznao svoju buduću ženu Teri, koja je iz Amerike došla kao turista u njegov zoološki vrt. On je bila ushićena onim što je videla, a on je rekao da je to bila ljubav na prvi pogled. Teri i njihovo dvoje dece su se obavezno pojavljivali u njegovim emisijama. „Bio je najbolji otac na svetu“, rekla je njegova tada osmogodišnja kćerka na potresnom komemorativnom skupu, koji se prenosio i na našoj televiziji.
Njegova zarazna ljubav prema divljim životinjama naučila je široku publiku da drugačijim očima gleda živi svet, koga su se ljudi samo zgražavali i bežali bez svesti o njegovoj lepoti i značaju. Doprineo je očuvanju mnogih ugroženih vrsta i zainteresovao mnoge da mu se priključe.
Snimajući dokumentarac Najopasnije okeanske životinje, Stiv je naišao na ražu, ribu koja nema reputaciju ubice. Jednim potezom ova raža je probila Stivovo neustrašivo srce.
Milena Zečević