Engleski po Vuku

Đe si, bolan! – Where are you, sick!
Momci iz kraja – Boys from the end
Taman posla – Dark of the job
Mesna zajednica – Meat community
Strukovni savez – Waist union
Stavili su mu lisice – They put him foxes
Opasulji se – Bean yourself
Raskupusana knjiga – Cabbaged book
Mnogo sam se sekirao – I axed myself very much
Radim punom parom – I am working with a full dime
Kama Sutra - Big knife tomorrow
Pričam sam sa sobom – I am talking alone with the room
Čekanje u redu za hleb – Waiting all right for bread
Ivica i Marica – Edge and Police Van
Ko umije, njemu dvije – Who washes, him two
Idi mi, dođi mi – Come to me, go to me
Pederuša – Fag bag
Šta ima? – What has?
Još koliko sutra – More how much tomorrow
Zašto da ne – Why yes no
Ima petlju – He has a loop
Bez zadnje namere – Without behind intention
Ko te šiša – Who cuts your hair
Prebio ga na mrtvo ime – He beat him on dead name
Za čije babe zdravlje – For whose grandma health
Srednje žalosno – Middle sad
Tekuća pitanja – Liquid questions
Dapače – Yes, little duck
Uzeti zdravo za gotovo – To take healthy for over
Od malih nogu – Since (from) the little legs
Malo sutra – A little bit tomorrow
Malopre – Small before
Ma nemoj – Oh, not mine
Idi begaj – Go escape
Samoubica – Only killer

(prikupili studenti engleskog jezika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu,
a objavljeno u časopisu MELT)

Suša

Jednom, u nekoj dalekoj zemlji, bila je suša. Kiša nije padala danima. Nedeljama. Mesecima. Sunce je neumorno sijalo, vrućina je bila nepodnošljiva. Teško se disalo, svugde je bila prašina: na zemlji, u vazduhu, na koži, u očima, u grlu,...
Biljke su se osušile, životinje postajale sve tanje, umirale od iscrpljenosti i gladi, ljudi su gladovali, takođe, nije bilo ničega da se jede, a suša se odužila.
Jednog dana, svi muškarci su otišli u hram da se pomole za kišu. Klečeći na kolenima, molili su se, molili, molili, ali kiša nije pala. Sledećeg dana, sve žene su otišle u hram da se pomole, međutim, ponovo nije bilo kiše.
A onda, jednog dana, mala devojčica je ušla u hram. Na sebi je imala pocepanu, prašnjavu, žutu haljinu, a znate li šta je držala u ruci? – Kišobran! Polako se spustila na kolena, odložila kišobran pored sebe i molila se, molila, molila,...a kada je izašla iz hrama, padala je kiša!

Ovo je jedna od priča koje se često koriste za objašnjavanje osnovnih principa NLP metoda (Neuro-lingvističko programiranje), o važnosti da shvatimo da možemoda postignemo ono što želimo, ukoliko imamo pred sebe postavljene jasno definisane ciljeve. Uzmimo, na primer, našu želju da uđemo u Evropsku Uniju. Ne pričam o politici, prilagođavanju zakona, ujednačavanju standarda,...već o nečemu što će svima biti neophodno, baš kao devojčici kišobran; pogađate? – Znanje engleskog i ostalih stranih jezika!
Letos sam bila sa drugaricom koja, inače, živi u Belgiji. Već nekoliko meseci intenzivno uči flamanski (kombinacija staro-holandskog i nemačkog jezika) i francuski (koji je takođe službeni jezik) jer se, kako sama kaže, i pored odličnog engleskog pomoću kojeg se sa svima sporazumeva, oseća inferiornom u sredini gde prosečni građani govore najmanje tri jezika! Njena koleginica, Belgijanka, došla je prvi put u Srbiju i upravo joj je to zasmetalo – što i pored pet svetskih jezika koje tečno govori, ne može da se sporazume sa većinom ljudi sa kojima je dolazila u kontakt! Pokušali su da joj objasne da smo mi dugo učili ruski, da je nemoguće naučiti strani jezik kada je u učionici tridesetak djaka, da je kriv sistem, da smo dugo bili izolovani, ... nije joj bilo jasno kakva su to opravdanja i izgovori. Nasmešila se i uzvratila: ’Mislite na budućnost – počnite da učite!’

20 razloga da posetite Vels



Svaki od razloga koje smo naveli mogao bi da stoji i na prvom i na poslednjem mestu. Svi su podjednako važni i interesantni.
1. Ako se na vreme organizujete, put do Velsa i nazad Vas može koštati manje od 100 evra. Jeftine avio kompanije nude neverovatno niske cene karata.
2. Priroda Velsa može se opisati na sledeći način: zamislite da su Kopaonik i Zlatibor svojim obroncima spušteni u more.

3. Čarobnjak Merlin, lik iz legendi, ali i istorijska ličnost bio je Velšanin.
4. Velške plaže su na nekim mestima toliko široke da Vam je od početka plaže do ulaska u vodu potrebno više od 10 minuta brzog pešačenja po najfinijem pesku. 5. Kardif, glavni grad Velsa u kome je 90% kuća izgrađeno pre više od sto godina. Grad zamkova, katedrala, najboljih pabova i grad u kome je najveći fudbalski stadion na ostrvu Milenijumska arena.
6. Ako se učlanite u međunarodnu organizaciju hostela, smeštaj sa doručkom koštaće vas samo 17 funti. Većina hostela u Velsu nalazi se pored okeana, jezera ili na planinama.
7. Crna Planina i Nacionalni park Brekon Bikon, pomislićete da ste se našli na mestu na kome su snimani filmovi Gorštak i Hrabro srce. Od čistog vazduha i zelenila zastaće Vam dah.
8. Velšani su poreklom Kelti, imaju svoj jezik koji se nije menjao skoro dva milenijuma. Kada se nađete među ljudima koji govore ovim jezikom pomislićete da prisustvujete sastanku vilenjaka iz knjige Gospodar prstenova.
9. Ragbi, nacionalni sport ove zemlje. Publika na ragbi utakmicama razlikuje se od fudbalske, po tome što se niko ne tuče (osim igrača na terenu), svi piju pivo, a nisu pripiti i svaki poen je propraćen aplauzom, čak i onaj koji postigne gostujuća ekipa.
10. Tembi, primorsko mesto. Nepregledne plaže, noćni život u gradskoj tvrđavi i najbolji fish & chips na planeti.
11. Velšani su potomci Kelta, koji su osnovali i Beograd. Neke reči podsećaju na reči iz našeg jezika (braut - brat, mor - more, ti - ti, jaj - jaje, žumance). Možda saznate nešto o našoj istoriji, što do sad niste znali.
12. Ako ste ljubitelj piva, Vels je prava zemlja za Vas. Probajte Brains, najbolje velško pivo.
13. Kardif je zalivom odvojen od Bristola, ako pređete most već ste u Engleskoj, u gradu koji je svetu podario muzičare kao što su Massive attack, Prodigy ili Tricky. Sat vremena vožnje od Bristola nalazi se Stounhendž.
14. Manorbir, malo primorsko mesto smešteno na visokim stenama iznad okeana. Ceo kraj oko njega obiluje zamkovima od kojih su neki stari i po hiljadu godina. U ovom mestu možete sresti crnu guju, bezopasnu zmiju po kojoj je čuveni TV lik dobio ime. Popnite se na neku od stena i gledajte ka horizontu.

15. Masonski hramovi, ima ih na skoro svakom ćošku.
16. Pembrukšajr, gradić i kraj oko njega. Obiluju zamkovima, starim crkvama i kulama. Mesto koje je Tolkinu verovatno poslužilo kao inspiracija za mnoge detalje iz njegovih knjiga.
17. Ljubavne kašike, stari velški običaj nalaže da svojoj voljenoj osobi napravite ovaj predmet. Danas postoje radnje koje ih prave i prodaju turistima, poput nas. Ove kašike prave se od drveta, a drška im je ukrašena starim velškim slovima, srcima, zmajevima i sličnim detaljima koji se u našim krajevima stavljaju na gusle.
18. U Velsu je grad sa najdužim imenom na svetu, a piše se na sledeći način: Llanfairpwllgwyngyllgogerychwyrndrobwllllantysiliogogogoch. Ne pokušavajte da izogovorite ovo ime. U engleskom prevodu ono bi značilo: The church of St. Mary in the hollow of white hazel trees near the rapid whirlpool by St. Tysilio’s of the red cave.
19. St. Fagans, muzej velške i keltske kulture. Saznajte običaje jednog od najstarijih naroda Evrope.
20. Multikulturalnost koja krasi Vels. Wellcome to (Cumry) Waels!

Engleske poslovice Englezi, baš kao i mi, često koriste poslovice. Za ovaj broj Podrinskih, uz pomoć Wikipedije, odabrali smo neke od tipičnih, a vi razmislite kako bi one glasile na srpskom:

Between the devil and the deep sea
Where there's a will there's a way
A burnt child dreads fire
First come, first served
A friend in need is a friend indeed
Discretion is the better part of valor
A hungry man is an angry man
Empty vessels make the most noise
A man is as old as he feels
Great talkers are little doers
An idle brain is the devil's workshop
An ounce of discretion is worth a pound of wit
Faint heart never won fair lady
A penny saved is a penny gained
A rolling stone gathers no moss
As you sow, so you shall reap
Barking dogs seldom bite
Better late than never
A bird in hand is worth two in the bush
Birds of a feather flock together
Call a spade a spade
Charity begins at home
Dead men tell no lies
A great talker is a great liar
Every cloud has a silver lining
All that glitters is not gold
Eat to live, but do not live to eat
Don't put all your eggs in one basket
Every dog has its day
Every one can find fault, few can do better
Any time means no time
Fair exchange is no robbery
Fire is a good servant but a bad master

Bez dlake na jeziku

Sredinom 19. veka izvesna Favell Mortimer rešila je da napiše ultimativni vodič za putovanja. Postojao je samo jedan problem: ona nikada nije kročila izvan svog rodnog sreza Shropshire, jednog od naruralnijih u Engleskoj.

Engleska

Kakve su karakteristike Engleza? Kakvi su oni ljudi? U društvu nisu mnogo prijatni, jer ne vole strance. Najviše vole da sede kod kuće. Uvek strahuju da će ih neko prevariti, i zbog toga su stalno na oprezu. Poverenje drugima ukazuju tek nakon što ih dobro upoznaju. I mada imaju ljubazne gestove, obično su hladni u nastupu. Previše su zaokupljeni novcem, ali i dobrim jelom i pićem. Često su lošeg raspoloženja, skloni su gunđanju, voleli bi da imaju više novca, i često kritikuju političku elitu. S druge strane, mogli bi da budu najsrećniji ljudi na svetu, jer nema zemlje koja ima toliko mnogo Biblija.

London nije prijatan grad, jer je pun magle i dima. Zbog toga deluje mračno i sumorno. Ipak, ulice u kojima žive bogati su čiste, a devojke u svakoj kući stepenište peru svakog jutra.

London nije ni lep grad, jer nije podignut na obali mora, niti u podnožju neke planine. Ipak, on ima dve prekrasne crkve – St Paul's i Westminster Abbey – kao i nekoliko lepih parkova gde dame i gospoda šetaju i ćaskaju, i gde se čak i siromašna deca igraju u senci drveća.

Vels

Iako Velšani nisu mnogo čisti, njihove kuće izgledaju čisto, jer ih kreče svake godine. I ne samo to, oni kreče čak i svinjske obore.

Škotska

Škotska je mnogo lepša od Engleske. Tamo nema toliko drveća kao u Engleskoj, ali su planine više i impozantnije, jezera veća, a potoci i vodopadi češći.

Jedared je putnik pitao Škota, "Da li ovde uvek pada kiša?" "Ne," odgovori Škotlanđanin, "ponekad pada i sneg."

Jedan od glavnih poroka Škota je ljubav prema viskiju, a odmah zatim ide ljubav prema novcu. Često traže više nego što bi trebalo, a drugima daju teška srca. Oni su vredni, ali i nemarni. Retko se trude da udovolje nepoznatima.

Vrlo su ozbiljni, čak i smrknuti, i nisu skloni šalama. Ipak, vole muziku i u društvu često zapevaju, ali zvuk njihovih gajdi vam se sigurno neće dopasti. Zvuče kao nepodmazana vrata, ili kao mačka kojoj su zgazili na rep.

Najveći grad u Škotskoj je Edinburg, najlepši grad na svetu. Njime dominira zeleno brdo i tvrđava koja se nadvija iznad grada. Gde god da krenete videćete brdo i tvrđavu.

Irska

U Irskoj nema puno bogatih, a oni koji dođu do novca obično se presele u Englesku.

Iako Irci tvrde da su Hrišćani, tamo retko ko čita Bibliju. Ne čitaju ih jer im njihovi sveštenici govore da je ne čitaju, i propovedaju im pogrešne stvari koje u Bibliji ne stoje, jer ne žele da im pastva sazna istinu. Religija koju oni zastupaju zove se Katoličanstvo. To je vrsta hrišćanske religije, ali vrlo loša vrsta.

Ako odete u katoličku crkvu videćete bazenčić s vodom pored vrata. Oni to zovu "svetom vodom" jer ju je sveštenik osveštao. Svi umaču prste u tu vodu i prskaju se njome jer misle da će ih to zaštititi od sotone. Oh, kakva budalaština!

Australija

To je najveće ostrvo na svetu. Veliko kao Evropa, ali za razliku od Evrope koja ima sijaset zemalja, Australija je cela jedna zemlja.

Žene su Australiji tretirane kao niža bića. Muškarci ih svakodnevno biju, pa su im tela prekrivena modricama.

Australijski urođenici ne znaju Boga, ali znaju đavola, kojeg zovu Yakoo, ili debbil-debbil. Urođenici se često tako ponašaju, kao da samo đavola znaju. Lobanje svojih mrtvih prijatelja pretvaraju u vrčeve i iz njih piju, jer smatraju da tako iskazuju svoju ljubav.
Sjedinjene države

Najveći grad u Sjedinjenim državama je Njujork u kojem živi oko četiri puta manje stanovnika nego u Londonu. Ali Njujork je znatno lepši grad, jer tamo nema ni dima ni magle, a vreme je često sunčano. Tokom leta tamo je kao u Španiji ili Italiji.

Najšira ulica u Njujorku je Broadway, duga dve milje. Njome se nižu aleje drveća, prolaze veličanstvene kočije, a ljudi su obučeni po poslednjoj modi.

To je najveseliji grad u Americi, ali i najbezbožniji. Crkvi ima vrlo malo, ali mesta za zabavu ima na pretek. Može se reći da je to grad stranaca, jer ljudi iz čitave Amerike dolaze u Njujork da tamo provedu zimu.

Nju Orleans je jedna od najvećih luka na svetu, gde more ne možete videti od gomile brodova. Ali kopno leži toliko nisko da su poplave česte. Vlaga je sveprisutna, a epidemije žute groznice su sveprisutne, i tada umire na hiljade ljudi. Nju Orleans je opasno mesto za život – opasno i za telo i za dušu.

Vašington je pust grad. Ne zato što je u ruševinama, već upravo suprotno – zato što je nedovršen. On vrvi od temelja, ali kuća ni od korova.

Deca u Americi se nezdravo hrane. Po ceo dan jedu kolače i slatko od voća, umesto da jedu ovsenu kašu, mleko, hleb i puter. Zbog toga su američka deca debela, bolesna i bleda.

Na jugu zemlje ima toliko robova da belci ništa ne rade po ceo dan. Od ranog detinjstva oni su naviknuti da su im crnci uvek pri ruci, tako da kao odrasli ljudi ništa ne znaju da urade sami.

Na severu su ljudi vrlo vredni, jer nema robova. Deca od ranog detinjstva pomažu roditeljima.

Amerikanci su milosrdan narod. Vole da drugome čine dobra – imaju azile za slepe, bolnice za bolesne, i skloništa za siromašne. Tamo su čak i zatvori udobni – možda čak i previše udobni.

Izvor: Independent

(Odlomak iz knjige Mrs. Mortimer's Bad-Tempered Guide to the Victorian World, u izdanju Random House)

Sudbonosno `Yes!`
Postoje razni običaji i sujeverja vezani za venčanja. Na primer, običaj da mladoženja ne sme da vidi svoju mladu u venčanici poznat je širom sveta. Mnogi običaji  su regionalnog karaktera ili čak postoje u porodici generacijama i veruje se da ce doneti srecu i radost bracnom paru u vreme kada se njihovi zivoti menjaju.  
 
Viktorijanska tradicija nečeg starog, novog, pozajmljenog i nečeg plavog kao i srebrni novčić u cipeli (Something old, something new, something borrowed, something blue and a silver sixpence in your shoe), je popularna tradicija zastupljena među modernim nevestama.
Nešto staro predstavlja predmet koji bi par dobio od starog prijatelja. Po običaju, ovo je bila stara podvezica koju bi mlada dobila od srećno udate žene u nadi da će sreću i stabilnost iz njenog bračnog života preneti i na novu mladu.
 
Nešto novo predstavlja nove avanture koje ce venčani par imati u srećnoj budućnosti.
 
Nešto pozajmljeno je obično predmet iz mladine porodice, veoma bitan za njih. Mlada mora da vrati taj predmet kako bi osigurala sreću. Ovo je simbol ljubavi i podrške od strane porodice i prijatelja.
 
Nešto plavo datira iz starog Izraela, gde je mlada nosila plavu traku u kosi koja predstavlja ljubav i vernost.
  
Srebrni novčić u cipeli je trebao da obezbedi bogatstvo paru u životu.
Zvuk crkvenih zvona na kraju ceremonije predstavlja radosnu objavu o sklopljenom braku.
Pojam `medeni mesec` potice iz engleske tradicije kada se pilo vino s medom ceo mesec nakon vencanja. Verovalo se da to paru donosi veće šanse da dobiju sina.
 
U Škotskoj, popularan običaj je bio da mlada “šeta sa suncem”. Verovalo se da će joj to doneti sreću u životu. Išla je od istočne do zapadne strane na južnoj strani crkve, a onda napravila tri kruga oko crkve.
 
Irska tradicija je da se stavi lavander u bidermajer kako bi doneo sreću i ispunjenje svih želja.
 
U Americi, sveće su korišćene kao simbol novih početaka i spajanje dveju porodica.
PROSIDBA
 
U prošlosti, kada je prosidba bila mnogo više od formalne procedure, mladoženja bi slao svog prijatelja ili člana porodice da ga predstavlja kod mlade i njene porodice. Ukoliko bi videli trudnu ženu, slepog čoveka ili monaha tokom njihovog puta, smatralo se da je brak osuđen na propast i da su to loši znaci. Međutim, golub, koza i vuk su bili dobri znaci i ukoliko bi ih videli tokom svog puta, verovalo se da će imati srećan brak.
 
PREZIMENA
  
Smatralo se nesrećnim ako se žena uda za čoveka čije prezime počinje istim slovom kao i njeno (To change the name and not the letter is to change for the worst and not the better ).
 
Mlada nije vežbala pisanje svog imena pre venčanja. Ovo se smatralo nesrećnim zbog kušanja sudbine.
 
BIRANJE DATUMA I MESECA VENČANJA
 
Iako se danas vecina venčanja odvija subotom, u prošlosti se taj dan vezivao za nesreću, kao i petak, naročito trinaesti.
 
Postoji pesma po kojoj se planiralo venčanje u prvoj polovini nedelje:
 
Ponedeljak za bogatstvo
Utorak za zdravlje
Sreda najbolja od svih
Četvrtak za gubitke
Petak za krstove
Subota najgora od svih
 
Kao i za dane u nedelji, tako i za mesece u godini:
 
Udaj se kada je godina nova, on će biti zaljubljen, dobar i iskren
Kada se februarske ptice spajaju, nemoj se venčavati već se plaši svoje sudbine
Ako se udaš kada martovski vetar duva, užitak i suze, imaćeš oba
Udaj se u aprilu kada možes, užitak za nju, užitak za njega
Udaj se u mesecu maju i sigurno ćes upropastiti dan
Udaj se kada junske ruže rastu, kopna i mora ćeš obići
Ono dvoje što se u julu venčaju, moraće da rade za dnevni hleb
Ko se u avgustu venča, proćiće kroz velike promene u životu
Udaj se septembra u crkvi i život će ti biti bogat i dobar
Ako se venčas u oktobru, ljubav će rasti ali će bogatstvo pasti
Ako se udaš u tamnom novembru, uživanje će doći, zapamti
Kada decembarski sneg padne brzo, udaj se i iskrena ljubav će trajati`
 
Dakle, sreda u Septembru bi bila najbolja opcija!
(pozajmljeno sa sajta www.svezavencanja.com)

 

Čudovište iz Loch Nessa

                     

Jezero Loch Ness, najveća vodena površina na kopnu Velike Britanije, već dugi niz godina okruženo je mitom i tajnama.  Loch Ness se urezao kao veliki ožiljak od severa prema zapadu, gotovo odsekavši severnu Škotsku od ostalog dela Britanije. Dugačko 30 km, jezero izgleda zastrašujuće. S obale se uzdižu strma brda 600 m uvis. Voda, uvek tamna i neprozirna, na pojedinim mestima duboka i do 300 m (što je dublje i od Severnog mora).Grad Inverness leži na severnom kraju, Fort Augustus na južnom, a dvorac Urquhart Castle ističe se kao najveći putokaz na pola puta duž severne obale.
Upravo u mračnim dubinama tog jezera, veruje se da živi stvorenje ili grupa stvorenja – čudovište zvano Nessie (galski Niseag). Legenda  datira još od prvih osnivača hrišćanske crkve u Škotskoj, koji su o čudovištu iz Loch Nessa pisali 565 godine nove ere.
Od prve fotografije iz 1930. godine do danas,  prijavljeno je preko 4,000 viđenja Nessie, a zabeležena su mnoga objašnjenja, od onog da se radi o potpuno nepoznatoj vrsti kečige, iako ona već dugi niz godina nije primećena u škotskim vodama, pa do tvrdnji da je reč o poslednjem preživelom dinosaurusu.
Jezero je mnogo puta istraživano upravo zbog raznih fotografija na kojima se, navodno, nalazi to neobično biće, ali naučnici nikada nisu sreli Nessie. ‘Svedoci’ su opisali Nessie kao životinju tela dugog oko 10 m, sa četiri peraje i malom glavom. Razvila se i teorija da je Nessie životinja iz porodice plesiosaurusa, koji su izumrli pre sedam miliona godina, ali koja je možda, nekim čudom, uspela da preživi u dubinama jezera odsečenom od mora krajem ledenog doba.

Čudovište iz Loch Nessa je poslednji put ‘viđeno’ 1. jula 2007. godine kada je, po prvi put, i snimljeno video kamerom! Gordon Holmes, 55-godišnji laboratorijski tehničar iz Shipleya u Yorkshireu je navodno snimio mitsko biće koje živi u škotskom jezeru, prenela je agencija AP.

Zaljubljenik u Nessija i morski biolog Adrian Shine  preuzeo je video snimak od Holmesa da ga  analizira : "Ja sebe vidim kao skeptičnog interpretatora onoga što se desilo u jezeru. Nema sumnje da je ovo najbolji snimak čudovišta Nessija koji sam ja ikada video", izjavio je Shine.

Holmes je dodao da šta god je prikazano na snimku, kretalo se brzinom od 10 km/h i držalo je  pravac u kretanju. "Prvo sam pomislio da je to veoma velika jegulja, one imaju takav oblik i to bi moglo objasniti prizore koji su opaženi na Loch Nessu tokom godina", dodao je Holmes.

"Postoji veliki broj različitih objašnjenja za ono što ljudi vide u jezeru. Moglo bi se raditi o biološkom biću, ali bi se moglo raditi i o talasu na jezeru ili nekom psihološkom fenomenu da vidimo ono što bismo želeli da vidimo", izjavio je Shine za AP.
Stvaran ili izmišljen, Nessie je već dugo škotski simbol. Čudovište je postalo njihova inspiracija – tako  je grupa škotskih biznismena pokrenula inicijativu da se Loch Ness nominuje za status spomenika svetskog nasleđa. Nominacija je podneta britanskoj vladi, koja treba da odluči da li da zahtev prosledi  UNESCO-u.

.

Francuska

Francuski roditelji svoju decu tretiraju kao odrasle. Vode ih svuda sa sobom, dozvoljavaju im da kasno ležu, da jedu nezdravu hranu, pa čak i da govore pred odraslim ljudima. Deca od pet-šest godina tamo često jedu u društvu.

Francuska danas nema kralja, a poslednji kralj je svoju palatu napustio u velikoj strci. Gomila naroda sjatila se ispred njegovog prozora, i on je morao da pobegne, ne stigavši ni večeru da završi. Kuda je pobegao? Pa u Englesku, naravno – to je jedino mesto gde su francuski kraljevi bezbedni.

Španija

Španci su prilično niski i mršavi. Kosa i oči su im crne, koža tamna, obrazi bledi, a držanje ozbiljno, i pomalo jadno. Ali žene su im vrlo ljupke.

Oni nisu kao Francuzi, živahni i razgovorljivi: stalno su mrtvi ozbiljni, i ne govore mnogo. Vrlo su okrutni, nabusiti, i osvetoljubivi. Ali su i ponosni.

Siromašni su ponosni isto kao i bogati. Misle da nijedna nacija i nijedan jezik nisu kao njihovi. Istina je da je njihov jezik najbolji u Evropi, ali je istina i da je malo dobrih knjiga napisana na španskom jeziku.

Portugal

Iako su Portugalci indolentni kao Španci, oni nisu toliko mrzovoljni, čemerni, i ćutljivi. Ponosni su, isto kao i Španci, ali su i skloni prevari. Imaju tamne oči, tamnu kosu, i taman ten, baš kao i Španci, ali imaju i bele zube jer ne puše, za razliku od Španaca kojima zubi ispadaju zbog cigara.

Portugalci ne puše, ali zato neprekidno ušmrkavaju duvan – kako mladi, tako i matori.

Portugalski jezik nije tako lep kao španski i pun je šištavih zvukova.

Nijedan narod u Evropi nije tako trapav kao što su Portugalci. Treba samo videti na šta liče proizvodi njihovih stolara i bravara. Zaprežna kola su tako loše napravljena da se jedva pomeraju. Njih vuku volovi, a točkovi neprekidno škripe. Ali Portugalcima to ne smeta, čak su i zadovoljni jer nema opasnosti od sudara na uskom drumu.

Portugal je, kao i Španija, pun drumskih razbojnika. Zakon se ne poštuje, a pljačkaši često izmaknu ruci pravde.

Rusija

Bogati Rusi su ljubitelji dobrog društva, i ništa ih ne raduje kao zvuk sanki koje pristaju uz njihovu kuću. Tada se dobro jede, pije, i razgovara, peva i igra od jutra do mraka. Deci je dozvoljeno da se igraju po ceo dan i ona obično izrastu u neobrazovane ljude. Dečaci ne uče ni latinski ni grčki, jer su roditelji toliko budalasti da misle da ne treba učiti jezike koje danas niko ne govori. Rusi obožavaju muziku i igru, i deca vrlo brzo nauče da sviraju i pevaju, ali svirka ih neće učiniti mudrima.

Jadni Rusi nisu tamnoputi, već svetle kože i svetle kose, a crnima ih nazivamo samo zato što su prljavi.

Bogati su nepošteni, i često ne plaćaju dugove. Osim toga, ne vode računa ni o svojim slugama i siromašnim komšijama. Siromašni ljudi su civilizovani, ali i podmukli i nepošteni, i previše vole da piju.

Izvor: Independent

(Odlomak iz knjige Mrs. Mortimer's Bad-Tempered Guide to the Victorian World, u izdanju Random House)

Škotska

                  

Na galskom: Alba, latinskom: Caledonia, engleskom: Scotland – nazivi su za Škotsku, zemlju koju vam pretstavljamo u ovom broju.
Iako sastavni deo Velike Britanije, sve su izraženija nastojanja da postane nezavisna država. Pored službene himne ‘God save the Queen’, na jednom takmičenju pobedila je  ‘Rower of Scotland’ i postala službena škotska himna.
U Škotskoj postoje tri autonomna jezika: engleski (jugoistočna Škotska, sa severoistočnom Engleskom, domovina je modernog engleskog jezika); scots (zapadnogermanski, srodan engleskom, koji se paralelno razvijao u južnoj Škotskoj i od 2001. priznat je kao manjinski jezik); i škotski galski (keltski jezik srodan irskom galskom i manskom, zadržao se na zapadu i na ostrvima).
Edinburgh, sa svojih pola miliona stanovnika, glavni je grad Škotske, dok je najveći Glasgow, sa oko million žitelja. Cela Škotska ima oko 5 miliona stanovnika koji, suprotno stereotipu, nisu ni škrti, ni hladni, već vrlo ljubazni i gostoljubivi.
‘Škotska – najbolja mala zemlja na svetu’ dugo je bio turistički slogan zemlje poznate po prelepim dvorcima, gajdama, čudovištu iz Loch Nessa i viskiju. Inače, za novi slogan koji će ovu zemlju predstavljati u svetu izabran je najjednostavniji i mnogo puta viđen – ‘Welcome to Scotland’  čiji su autori dobili 125.000 funti! Iako novi slogan ne ukazuje na to, Škotska je zemlja sa jasno izraženim nacionalnim identitetom, kulturom i tradicijom. Opirući se invazijama i stranim uticajima tokom istorije, Škotska je opstala i razvila se u državu poznatu širom sveta po istaknutoj hrabrosti, blistavosti i lepoti.
Jedan od simbola ove zemlje je i karirana tkanina – tartan od koje se pravi njihova narodna nošnja (kilt). Škoti su veoma ponosan narod sa razvijenim osjećajem pripadnosti plemenu, odnosno porodici, klanu. Recimo, u Aberdeenu je jedan od najpoznatijih klan Andersonovih. Svaki klan ima svoju vrstu tartana od kojeg prave  narodnu nošnju (npr., klan McArturovih ima drugačiji dizajn tartana od klana Andersonovih). Nošenje koilta datira još od Srednjeg veka, a muškarci ga nose i danas u svečanim prilikama.
Škotska istorija seže u najdalju prošlost čovečanstva. Prvi univerzalni simboli ljudskog roda, poput spirala koje simbolišu beskonačnost, pronađeni su upravo na ovom području. Njeni prastanovnici su bili Pikti, narod čije ime je nastalo od latinske reči pictus, što bi značilo iscrtan. Oni su po sebi crtali, ili možda tetovirali toteme kakvi su nađeni i na njihovimkamenimstećcima.
Ipak, većina turista u Škotsku dolazi da bi videli čuvene zamkove. Spisi kažu da ih u ovoj čudesnoj zemlji ima više od 150. Naime, još od vremena kada su se Škoti definisali kao narod, započeli su i njihova neprestana borba i previranja sa Englezima. Vlastela, večito zabrinuta za svoju bezbednost, komfor i udobnost, gradila je na svojim velikim posedima dvorce i utvrđenja, koja su sačuvana do današnjih dana. Međutim, uspomenu na neka stara vremena, pored ustajalog vazduha i ostarelih vrtova, sačuvali su i davnašnji vlasnici ili njihovi gosti, koji se, kažu, i danas mogu sresti tokom olujnih noći. Naime, prkosan narod je izrodio i nemirne duše, koje nisu napustile ovaj svet posle smrti tela. Upravo zato, kažu turistički radnici, mnogi škotski dvorci su poznati po duhovima koji i danas lutaju hodnicima starih zdanja. Nekima će ovo biti smešno, drugima strašno, ali će svi, bez izuzetka, sa velikom pažnjom odslušati predanje o nekadašnjim vlasnicima, a danas samo onostranim domaćinima!

                         

      

Da li ste znali da je zvanični simbol Irske harfa, a ne detelina (shamrock)?

Harfu, jedan od najstarijih muzičkih instrumenata, svirali su od davnina na dvorovima i u crkvama širom Irske. Ona se pojavljuje na novčićima, zastavama, pa čak i na kraljevskom grbu.

Detelinu je, kao simbol Svetog Trojstva, propovedajući i šireći hrišćanstvo, uveo sv. Patrik. Mnogi ne znaju da ovaj svetac zaštitnik Irske poreklom, zapravo, nije bio Irac; pretpostavlja se da je rođen 17. marta ( dan koji se danas obeležava i slavi u njegovu čast) godine 385. u Škotskoj pod imenom Maewyn Succat.

Prva parada na Dan sv. Patrika održana je u Bostonu 1737. godine kada su irski doseljenici iskoristili ovaj praznik da iskažu svoje etničko nasleđe. Danas je najveća njujorška parada, a stanovnici Čikaga i San Antonija tradicionalno oboje reku u zeleno na taj dan! Sveti Patrik se slavi širom Ameike, a to ne treba da vas čudi jer 40% Amerikanaca je irskog porekla (kao i 30% Australaca, odnosno 70 miliona ljudi širom sveta, dodali bi ponosni Irci)!

Ovaj praznik se u Irskoj obeležavao odlaskom na jutarnju misu i u krugu porodice, a ovakav, komercijalizovani način osmišljen u Americi, u Irskoj su tek pre desetak godina počeli da primenjuju i koriste za promociju turizma. Danas, na taj dan kada su svi obučeni u zeleno i nose detelinu (ukoliko ne želite da vas ljudi na ulici štipaju!), Dablin poseti milion turista iz celog sveta!

Simbol Irske su i mali patuljci obučeni u zeleno odelo (laprechauns) o kojima postoje mnoge priče. Legenda kaže da su oni sakrili ćup sa zlatom na kraju duge i ljudi, na Dan sv. Patrika, pokušavaju da ga nađu!

Sv. Brendon, irski monah i mornar koji je živeo u 5. veku je, kako oni veruju, otkrio Ameriku pre Kolumba, a Irska je prva evropska zemlja u koju je početkom 17. veka, upravo iz Amerike, stigao krompir! Danas se od krompira pravi i viski (Poteen).

Iako Nemci ili Belgijanci piju više piva, Irci imaju reputaciju ljudi koji vole da se opijaju! Na svakih 350 ljudi u toj zemlji je jedan pab, omiljeno mesto svih punoletnih Iraca gde se najčešće toči crno pivo Guinness. Veruje se da je i veštinu destilovanja na to ostrvo doneo sv. Patrik. Inače, Irci su na prvom mestu i po pijenju čaja, a ne Britanci uz koje se najčešće vezuje to piće.

Irska kafa (Irish coffee), međutim, nije nastala na tlu Irske, već, pogađate, ponovo Amerike! Kafu, u koju je dodat viski, prvo su, pod tim nazivom, počeli da služe u San Francisku.

Uz navedene simbole i obeležja Irske, evo još nekoliko podataka i zanimljivosti da bi priča o ovoj prelepoj zemlji bila zaokružena:

• zelena boja na irskoj zastavi predstavlja nadu, bela – čistotu, a narandžasta – protestantizam
• zelena boja u Irskoj simbol je proleća, plodnosti i večnog života
• Keltski krst ima krug u sredini koji predstavlja Sunce
• Erin go Bragh znači Zauvek Irska (Ireland forever)
• Latinski naziv za ovu zemlju je Hibernia, a galski Eire
• Mc ili Mac u prezimenima znači son of, a prefiks O’ – grandson of
• The Book of Kells je ilustrovana biblija stara više od hiljadu godina koju su pisali irski monasi, a čuva se u Triniti koledžu u Dablinu
• Eamon de Valera, prvi predsednik Republike Irske, rođen je na Manhetnu
• Veruje se da na ostrvu nema zmija jer ih je, lupanjem u bubanj, oterao sv. Patrik
• Muckanaghederdauhaulia je najduži geografski naziv (gradić Galway na galskom)

Emerald Isle

U našim prethodnim kolumnama smo vas, uglavnom, upoznavali sa običajima, kulturom i specifičnostima života u Velikoj Britaniji, a danas ćemo ’skoknuti’ do njihovih najbližih komšija – Republike Irske.
Verujem da je mnogima prva asocijacija na ovu zemlju - irska muzika; plesna grupa Riverdance, U2, Cranberries ili Sinead O’Connor, ali i da tu vaše znanje prestaje, pa krećem redom:
Irska je treće najveće ostrvo u Evropi. Glavni grad, Dablin (irski Dubh – black, Linn – pool), smešten na ušću reke Lifi, osnovali su Vikinzi 988. godine. Danas, sa svojih 1.5 miliona stanovnika, to je grad koji najbrže raste i ima najmlađu populaciju od svih gradova u Evropskoj uniji (50% stanovnika Dablina mlađe je od 25 godina!).
Zbog perioda brzog ekonomskog rasta (1995-2000) mnogi ovu zemlju i danas nazivaju Celtic Tiger. Nedavno, Svetska banka stavila je Irsku na treće mesto u EU po nacionalnom bruto dohotku (koji po glavi iznosi $41 140), a studija Ekonomista utvrdila je da Irska ima najbolji kvalitet života na svetu!
Uz visok standard, i troškovi života su veoma visoki – Dablin je osmi najskuplji grad u Evropi (domaćinstvo u proseku potroši 1000 eura nedeljno), ali 94% žitelja se izjasnilo da voli svoj skupi grad! Dablin je četvrti grad u Evropi (posle Ciriha, Ženeve i Osla) po visini zarada, a jedino je u Pragu lakše naći dobar posao. Upravo zbog ove činjenice u glavnom gradu Irske živi veliki broj doseljenika – samo Poljaka ima oko 100 000.
U Republici Irskoj, 86,8% stanovnika su katolici, sveci zaštitnici su im sv. Patrik i sv. Brigita, a zanimljivo je da, iako do nedavno veoma rigorozni po pitanju braka i seksualnosti, sada preduzimaju korake ka izjednačavanju homoseksualnih parova!
Irska je i zemlja sa najvišom stopom pismenosti na svetu – 99,9%! Irski jezik, iako obavezan u školama, govori tek 39% stanovnika. Do 1981. bilo je dozvoljeno šibanje dece, a danas nastavnici, po zakonu, ne smeju ni da povise glas na dete! Mnogi poznati pisci bili su Irci: James Joyce, W.B. Yeats, Samuel Beckett, G.B. Show,...
Svim ovim podacima ’naoružala’ sam se prošlog leta pre odlaska u Irsku. Međutim, tek kad sam došla tamo, shvatila sam da ni vaša najmudrija i najpouzdanija prijateljica, Wikipedia, ne može da vas pripremi za ono što vas čeka! Dablin, grad od kojeg zastaje dah, ne može biti opisan, već samo doživljen!
Bila sam oduševljena ne samo predivnom arhitekturom, kolosalnim katedralama, dvorcima, zelenilom i drugim obeležjima grada, već i njihovom rutinom i svakodnevnim scenama: svi putnici u gradskom metrou čitaju knjigu i niko ne podiže pogled da gleda prolaznike; ujutro, grad vrvi od mladih poslovnih ljudi – elegantno obučenih, ali sa patikama na nogama (pošto je često kiša, cipele obuju tek u kancelariji! Inače, Dablin je grad sa najmlađim rukovodećim kadrom u Evropi); ulice su uvek prepune turista, najviše Španaca i Italijana, uličnih zabavljača, izvođača, čujete razne jezike, velika je gužva, najčešća reč je ’sorry’, a zanimljivo je i da niko nije obučen u skladu s vremenom (videćete i japanke i zimske čizme).
Ubrzo po dolasku sam se uverila i da Dablin nije mesto za šoping, sve je neverovatno skupo, ne bih vam preporučila ni da idete na feniranje (40 evra) ili kod zubara (1 plomba je 120 evra), ako bacite papirić na ulicu, kazniće vas sa 150 evra, za pušenje na zabranjenim mestima,  kazna je 500 evra! Ukoliko želite da iznajmite stan, mesečna renta je 1200 evra!
Posle posla, Irci odlaze u svoj omiljeni pab na pivo (crno Guinness, naravno), a Irkinje u neki od salona sa relaksacionim masažama (orijentalne su jako popularne, kao i masaža glave u frizerskim salonima u kojima sa zadržavaju satima, ne pitajte koliko to zadovoljstvo košta!).
Utisak o Ircima, kao izuzetno gostoljubivim, predusretljivim, srdačnim ljudima, sa neverovatnim smislom za humor, stekla sam već pri susretu sa prvom osobom koju sam upoznala i nije se menjao. Prema anketama, Irci su i najsrećnija nacija na svetu (kao i treća najružnija!). Na odlasku, umesto pozdrava, dobila sam blagoslov:
May the road rise to meet you
May the wind be always at your back
May the Sun shine warm upon your face
The rain fall soft upon your fields
And until we meet again,
May God hold you in the palm of his hand. 

Sanja Čonjagić

Teacher Taboos

Nedavno smo svoje kolege, predavače engleskog jezika, uputile na jedan izuzetno koristan sajt – www.tefl.net na kojem se, pored ostalih, nalaze i brojni linkovi za pronalaženje poslova širom sveta. Profesori engleskog, kao stranog jezika, uz odgovarajući, međunarodno priznati sertifikat, iz raznih evropskih zemalja svoju predavačku praksu stiču u najrazličitijim zemljama (poslednjih godina mnogi odlaze u Aziju). Ukoliko predajete engleski u nekoj stranoj zemlji ili putujete tamo, važno je da se upoznate sa njihovom kulturom i običajima, kao i temama, odnosno radnjama, koje su neprimerene i zabranjene (taboo).
Ponekad, pokreti ili ponašanje koje se u našem društvu smatraju kulturnim, u nekoj drugoj sredini mogu biti protumačeni kao nepristojni ili čak uvredljivi! Na primer: američki znak za OK (krug formiran kažiprstom i palcem) u Francuskoj znači ’ništa’, u Nemačkoj i Brazilu označava intimne delove ženskog tela, a u Japanu znači ’novac’! Neke od uobičajenih tema koje bi trebalo da izbegavate u bilo kojoj višenacionalnoj sredini su: religijska i politička uverenja, seksualnost, siromaštvo i socijalni status, kao i istorijski konflikti. Evo i nekoliko konkretnih zamki neznanja u koje lako možete da upadnete:
Ukoliko predajete malim Kinezima, možete pomisliti da su nezainteresovani, odsutni ili neraspoloženi pošto uvek imaju ozbiljan izraz lica i izbegavaju da vas gledaju u oči. Međutim, u pitanju je njihova kultura koja nalaže takvo ponašanje, kao i suzbijanje emocija, a i od vas će se očekivati da imate formalan odnos sa njima i da nikada ne zadržavate pogled na jednom đaku predugo!
U Francuskoj, đaci prekriju usta rukom kao znak da su pogrešili, a neke od najvećih tabu tema su: finansijski uspeh, bogatstvo, imigracija.
U Nemačkoj se smatra veoma nepristojnim ako zakasnite nekoliko minuta na čas, žvaćete u učionici ili počnete da jedete pre nego što su svi usluženi, a donećete nesreću ako nekome poželite srećan rođendan pre tačnog datuma.
U Indiji obavezno izbegavajte razgovore o njihovom odnosu sa Pakistanom, religiji i siromaštvu, ne pokazujte prstom na učenike, ne stavljajte ruke na bokove jer time pokazujete agresiju, a ako nekog slučajno dotaknete cipelom, odmah se izvinite!
U Italiji, ako stavite ruku na stomak, što je znak da ste gladni u mnogim zemljama, biće protumačeno da vam se neko ne dopada! Kada vas upoznavaju sa grupom ljudi, očekuju da se sa svima rukujete, a nemojte se iznenaditi ni ako vam se sagovornik unosi u lice dok razgovarate ili stoji preblizu, i to je sasvim normalno!
Za razliku od Italijana, Španaca ili Meksikanaca, sa Japancima uvek držite odstojanje, izbegavajte gestikulaciju rukama, a učenike nikada ne dirajte (npr. ne tapšite po ramenu) jer će se inače osetiti neprijatno i postiđeno. Ne iznosite kritike ni ocene javno, pred odeljenjem, već svakom pojedinačno. Nemojte se iznenaditi ni ako neko dođe na čas sa belom maskom preko lica, to je znak da je prehlađen i ne želi da prenosi bakterije na ostale!
Ako u Meksiku čujete ’pst pst’ iza leđa, obavezno se okrenite jer ta osoba želi da vam se obrati, dakle, takav način da se skrene pažnja je uobičajen i nimalo nepristojan (za razliku od držanja ruku u džepovima!). Jako će vam zameriti ako ime Gospoda spominjete u konverzaciji (zaboravite na ’Oh, my God!’).
Na Tajvanu treba da čitate između redova, nikada nećete čuti jasno ’ne’ kao odgovor! Muškarci ne pružaju ženama ruku prilikom upoznavanja, već klimnu glavom. Najvažnije, ne spominjite njihov odnos sa Kinom.
U mnogim državama, nepristojno je i pričati uopšteno o tome šta predstavlja tabu!
Ove i slične primere, kao i iskustva profesora engleskog iz raznih zemalja, možete da nađete na TEFL.net Teacher Forums i EnglishClub.com.
Sanja Čonjagić

Happy Easter!!!

Bliži se Uskrs, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, što nam je poslužilo kao povod da ovu kolumnu posvetimo istoriji, simbolima i raznim načinima obeležavanja ovog praznika u svetu.
Mnogi običaji vezani za Uskrs zapravo potiču iz paganskih svetkovina kulta plodnosti. Ljudi su tada verovali da božanstvo plodnosti umire svake zime i ponovo se rađa na proleće, uz pomoć boginje proleća, plodnosti i ljubavi. U starom Vavilonu, nazivali su ih Tamuz i Ištar, a kod ostalih naroda to su bili: Adonis i Afrodita, Val i Astarota, Saturn i Venera, Oziris i Isis, ...Tako i naziv Easter (Uskrs) potiče iz starog engleskog i označava prolećni festival.
Poreklo Uskršnjeg zeca (Easter Bunny):
Širom sveta, skakutavi zeka sa košaricom punom šarenih jaja neizostavan je deo uskršnjeg veselja. Njegova uloga takođe je vezana za prethrišćanski period prolećnog slavljenja plodnosti, rađanja i života. Saksonci su, npr., mesec april posvećivali boginji plodnosti  Eastre (keltski oblik imena Ištar) čija je sveta životinja bio zec! U antičkoj Grčkoj zec je, zbog svoje sposobnosti brzog razmnožavanja, takođe imao status kultne životinje (bio je i sveta životinja boginje ljubavi Afrodite), a isti simbol preuzeli su i stari Rimljani.
Uskršnja jaja (Easter Eggs):
Farbana jaja imaju još starije poreklo – od davnina su bila vezana za kult plodnosti i rađanja na prolećnim svetkovinama. Poznato je da su i stari Grci i Rimljani koristili simbol jaja za slavljenje uskrsnuća bogova, kao i Jevreji u vreme Pashe. Prema paganskim pričama, u proleće, kada dan i noć jednako traju, zečica je poistovećivana sa boginjom Meseca, a jaje sa bogom Sunca – spajanje tih dvaju simbola predstavljalo je uspostavljanje prolećne ravnoteže (kao ying-yang).
Sledeći istorijski podatak o zecu i jajima zabeležen je 1500. godine u Nemačkoj gde su deca nestrpljivo čekala dolazak zeca (Oschter Haws) koji bi ih obradovao na uskršnje jutro ostavljajući obojena jaja u gnezda. Ovu nemačku tradiciju preneli su doseljenici u Ameriku i u narednih 200 godina Oschter Haws, ili Easter Bunny, postao je jedan od najkomercijalnijih simbola Uskrsa.
Farbanje jaja:
Različita je tradicija bojenja jaja; prvobitno, jaja su farbana samo svetlim bojama i predstavljala su svetlost i rađanje proleća. U Grčkoj koriste uglavnom crvenu boju; u Austriji i Nemačkoj jaja se farbaju na Veliki četvrtak i to zelenom bojom; mnogi slovenski narodi farbaju ih na Veliki petak i ukrašavaju raznim šarama, posebno u Poljskoj i Ukrajini gde pomoću otopljenog pčelinjeg voska stvaraju prava umetnička filigranska dela pisanice (pysanki). Značajna je i simbolika boja: crvena označava krv Isusovu;  žuta – sunčevu svetlost, ponovno rađanje; ljubičasta – kraljevstvo, post, veru; zelena – prirodu, život, plodnost; plava – nebesa, zdravlje, vazduh; crna – grehe, večnost; bela – čistotu, radost i preporod, a smeđa – Majku Zemlju, žetvu, darove.
Uskršnje igre sa farbanim jajima:
Pored takmičenja u ’tucanju jajima’, postoje još dve tradicionalne igre – lov i kotrljanje (Easter Egg Hunt i Easter Egg Roll). Na uskršnje jutro, deca se udruže i počinje ’lov’, odnosno potraga za skrivenim jajima koje je na raznim mestima po kući i dvorištu (negde  po celom gradu) ostavio uskršnji zec. Dete koje pronađe najviše jaja dobija nagradu! U drugoj igri, cilj je što duže otkotrljati jaje niz padinu, a da se ne polupa. Najpoznatije takmičenje odvija se (još od 1878. godine) na južnom travnjaku Bele kuće u Vašingtonu gde se okupi na stotine mališana sa košaricama punim jaja i takmiče se, nadajući se da ih posmatra i sam predsednik.
Čokoladna jaja:
Prvo čokoladno jaje proizvedeno je 1873. godine u Britaniji, a titula za najpopularnije uskršnje jaje danas, takođe pripada Britancima – firmi Cadbury Schweppes (ljuska se sastoji od debele mlečne čokolade, a unutrašnjost je punjena žutom i belom kremom i najprodavaniji je proizvod oko Uskrsa).
Najskuplje čokoladno jaje, optočeno 100-karatnim dijamantima, vredno je 100 000 dolara, a prema Ginisovoj knjizi rekorda, najveće čokoladno uskršnje jaje proizveo je Belgijanac Guylian – visoko je 8,32 metra i sadrži 1950 kg smeđe poslastice!

PRE NEGO ŠTO SPAKUJETE KOFERE
www.macvanski.page.tl

Kada stupite na tlo Velike Britanije zaista imate osećaj da ste u stranoj zemlji ili čak na drugom kontinentu. Da i sami Britanci tako misle dokaz je da, na primer, često kažu kako idu na odmor u Evropu!
Prvo što će vam pasti u oči je izuzetna ljubaznost i profesionalnost državnih službenika, koji su u svakome trenutku svesni da će od njihovog ponašanja veoma zavisiti kakvo će mišljenje o njima kao naciji imati stranci.
Čim izađete na ulicu, vozila će vam dolaziti sa desne strane jer oni voze levom stranom. Automobili imaju volan na desnoj strani. Kao da gledate u ogledalo?! Čudno? Možda i nije ako znamo da se pre Napoleona u Evropi kretalo, takođe, levom stranom.
Mi imamo puno državnih i verskih praznika. Britanci (koji ih zovu bank holidays) imaju samo osam: u januaru, aprilu, maju, avgustu i decembru.
Britanci nisu prihvatili evro i drže se svoje funte. Manji broj prodavnica prihvata i evro kao sredstvo plaćanja. Novac možete menjati u bankama, poštama i menjačnicama, a provizija se znatno razlikuje od mesta do mesta.
Ako želite da telefonirate sa javnog telefona, na raspolaganju su vam telefonske govornice koje prihvataju novčiće i kartice. Tradicionalne crvene govornice se sve ređe mogu videti. Pored telefona, u telefonskim govornicama (koje su najčešće plave boje) možete koristiti i internet. Da biste uspostavili vezu sa inostranstvom, minimum novca koji morate dati u novčićima je £1.20. Ipak, mnogo se više isplati telefonska kartica za međunarodne pozive, koju možete kupiti u prodavnicama u kojima se prodaju novine.
Ako želite da pošaljete pismo, treba da znate da samo u pošti možete kupiti jednu markicu. U prodavnicama ih možete kupiti u kompletu od četiri ili deset markica (books of four or ten).
Većina prodavnica, osim supermarketa koji su otvoreni do osam, radi od devet do pola šest posle podne od ponedeljka do subote. Samo u većim gradovima ćete naći prodavnice koje imaju duže radno vreme. Neobično za naše ranoranioce koji vole da rano odu po hleb i namirnice, kao i za one koji imaju naviku da uveče „skoknu“ do prodavnice i dopune svoje obroke. Prodavnica i apoteka nema na svakom koraku. Često su toliko udaljene da vam je potreban auto.
U hitnim slučajevima, okretanjem broja 999, možete besplatno kontaktirati policiju, vatrogasce i hitnu pomoć sa bilo kog javnog ili privatnog telefona.
Prvo što treba da kupite kada dođete u Britaniju je adapter, inače nećete moći da koristite naše punjače za mobilni i ostale elekrične uređaje. U Britaniji se koristi struja jačine 230/240 volti, utikači i utičnice se razlikuju od naših.
Nismo ni u istoj vremenskoj zoni. Pazite da ne probudite nekog suviše rano jer kod njih je jedan sat manje nego kod nas.
Udaljenost se najčešće izražava  u miljama. Imajte to na umu kada čitate saobraćajne znake!
Ako nekome kažete da ste visoki dva metra, nemojte se iznenaditi ako vas pitaju koliko je to, nasmešite se u uživajte u iznenađenjima koje će vam prirediti ova zemlja iz koje se niko nije vratio ravnodušan i isti.
Milena Zečević,
macvanski@gmail.com

DOs and DON’Ts  

Kada bi vas neko pitao da opisete tipicnog Britanca, bez obzira da li poznajete nekoga ili ste misljenje stekli na osnovu filmova i knjiga, sigurna sma da bi vecina odgovorila da su: uzdrzani u ponasanju, odevanju i govoru, poznati po ljubaznosti, samodisciplini i, posebno, smislu za humor.

Kao u svakom drustvu, i u Britaniji postoje odredjena pravila ponasanja koja se smatraju prihvatljivim i pozeljnim, odnosno ona zbog kojih ce vas smatrati nekulturnim, neobrazovanim ili neupucenim. Za ovaj broj izdvajamo neke od saveta kako treba/ne treba da se ponasate u Velikoj Britaniji (do’s and don’ts):

• Budite tacni – Britanci veoma cene tacnost; ukoliko se sa nekim dogovorite da se nadjete u 17 casova, nastojte da stignete tacno u 17 jer se smatra nepristojnim kasniti cak i samo nekoliko minuta. Ako ste spreceni da dodjete na dogovoreni sastanak u zakazano vreme, obavezno nazovite osobu koja vas ceka. Tacno na vreme ocekuje se da stignete na rucak, veceru, sastanak, kod lekara ili zubara; nekoliko minuta ranije dodjite na javne skupove, predstave, koncerte, casove, sportske dogadjaje, crkvene sluzbe ili vencanja; bilo kada u okviru zakazanog termina mozete da se pojavite na caju, prijemu ili koktelu.
• Najavite svoj dolazak – Svrati kad hoces (‘drop in anytime’) se cesto koristi kao idiom, ali se retko zaista i doslovno podrazumeva. Obavezno se telefonom najavite prijateljima koje zelite da posetite da proverite kada im odgovara. Ako dobijete pozivnicu za neki prijem, odgovorite osobi koja vam ju je poslala da li nameravate da dodjete ili ste spreceni. Iako nije obavezno, doneti poklon domacici (cvece, cokoladu, vino) smatra se lepim manirom.
• Prilikom prihvatanja poziva za veceru, obavezno domacici navedite ukoliko imate bilo kakva dijetalna ogranicenja da bi mogla da planira odabir jela u kojima cete uzivati. Vecera je glavni obrok u toku dana  u vecini delova Britanije I moze biti servirana na nekoliko nacina: family style – ovali sa hranom se prosledjuju od jedne do druge osobe oko stola dok se svi ne posluze; buffet style – najkrace, nas svedski sto; serving style – domacin sluzi sve goste i vecera pocinje kada svi gosti imaju pune tanjire ispred sebe. Za vreme vecere, gosti iznose pohvale domacici za ukusna jela, nikako se ne prica o poslu ili politici. Po zavrsetku vecere, noz i viljuska se odlazu u polozaju kazaljki kada pokazuju 12 casova. Kao znak paznje, lepo je da sledeceg dana posaljete kratku zahvalnicu domacinu (thank you note).
• Stanite u red – Britanci vole da formiraju redove i strpljivo cekaju, a svaki pokusaj preskakanja (queue jumping) je neprihvatljiv.
• Rukujte se – kada se upoznajete s nekim, rukujte se (cvrsci stisak ruke je medju muskarcima) i obavezno izrazite zadovoljstvo sto ste se upoznali (‘Pleased to meet you’).
• Obavezno recite ‘Excuse me’ pre nego sto se nekome obratite pitanjem ili vam stoji na putu, a ne mozete da ga zaobidjete.
• ‘Please’, ‘sorry’ i ‘thank you’ – lepi maniri podrazumevaju i veoma cestu upotrebu ovih reci, koliko god cesto ih izgovarali, ne mozete da preterate!
• Izbegavajte da govorite glasno na javnim mestima, a neprihvatljivim se smatra i zurenje u nepoznate osobe, posebno u gradskom prevozu (dok se voze, npr., metroom, svi citaju knjigu ili novine).

 

Ovakve savete, kao i mnogo drugih korisnih i zanimljivih stvari vezanih za zivot u Velikoj Britaniji, mozete naci na sajtu www.woodlands-junior.kent.sch.uk. 

Sanja Čonjagic

   ENGLEZ  SNIMIO SPOT U ŠAPCU 

Posetioci našeg sajta www.macvanski.page.tl imaju priliku da, na stranici posvećonoj našem gradu (About Šabac), čuju i pogledaju spot „ Jennifer“. Prva reakcija Šapčana na spot ove lepe ljubavne pesme je osmeh koji nam ne silazi sa lica dok prepoznajemo mesta iz, verovali ili ne, našeg Šapca! Ali to nije sve: pevač i gitarista grupe Ian Thornton Band- a je Britanac!

Iznenađena i zaintrigirana, potražila sam više podataka o Ianu Torntonu (Ian Thornton) na internetu i sve što sam uspela da pronađem bili su podaci o univerzitetskom profesoru kognitivne psihologije sa Svonsi-a (Swansea) sa istim imenom.

Ipak je to on, shvatila sam pošto sam na izveštaju o poseti našem sajtu videla IP sa Svonsi-ja. Iz ostvarenog kontakta saznala sam da je puno putovao, živeo u Australiji, SAD- u, Nemačkoj i Japanu radeći na svojoj veoma uspešnoj akademskoj karijeri i pisanju pesama. Odlučio je da se nastani u Srbiji 2006. godine, iako mora da često putuje u Britaniju zbog obaveza na pomenutom fakultetu.

Srbi su za njega gostoprimljiv i druželjubljiv narod koji pokazuje stvarno interesovanje za strance koji žive u Srbiji. Ljudi su veoma tolerantni prema pokušajima stranaca da govore srpski. Sve u svemu, slika koju ima o Srbiji je mnogo drugačija od one koju o nama imaju u svetu.

U Beogradu je upoznao Aleksandra Đukića i Branka Popovića i tako je nastala grupa Ian Thornton Band. Prvi snimnjeni CD nosi naziv «Smisao» (Meaning) i na njemu se nalazi «naša» pesma «Jennifer».

U spotu, koji je snimio Balkan Massive jednog vrelog letnjeg dana, naša sugrađanka Jelena Stepanović šeta uz Savu sa pogledom na stari železnički most i ulicom pored muzeja i biblioteke. Iz komentara koji se nalaze na stranici youtube- jasno se vidi oduševljenost slušalaca, koji u akustičnoj pop-rok muzici Iana Thornton Band-a prepozaju elemente bluza i rege muzike. « Kao Elvis Kastelo, Pink Flojd, Kejt Buš i Polis zajedno, ovaj bend spaja tri kreativna i uspešna izvođača, čiji pojedinačna životna iskustva i uticaji daju dubinu i muzici i rečima. Aleksandar Đukić je stopio uspešnu pop karijeru u Beogradu sa studijama prava koje će ga odvesti iz Srbije na duže vreme (Rusija, Belgija, Luksemburg). Branko Popović (čija je porodica iz Šapca) je poznati bubnjar koji radi sa mnogim poznatim bendovima u i oko Beograda. “, kaže Ian.

“Desilo se da smo snimali pesmu "Jennifer" najtoplijeg dana pretoplog leta .Bilo je nekih 43 stepena u hladu i nije mi jasno kako je Jelena Stepanovic (naša Jennifer) uspela da igleda tako cool na snimcima-J Takođe smo morali da snimamo par velikih oluja koje su dolazile i odlazile. Nisu vam potrebne mašine za simulaciju vetra i munja efekata kad se snima u Šapcu!-J Snimci mosta su mi omiljeni, i bilo bi ih više da su nam dozvolili da snimimo bliže. Sve u svemu, snimanje je proteklo glatko i čitav proces planiranja i obrade je bio bezbolan i brz, tako da smo dobili kvalitetan spot“, dodaje Ian hvaleći rad Dejana Perića, Vojislava Radosavljevića, Dragutina Gligorića, Dejana Rafailovića, i pomoć Đorđa Čonjagića, Darka Pavlovića i Gorana Šumanca.

Tek snimnjene nove pesme Ian Thornton Band –a možete pre svih čuti na http://ianthorntonband.com/New08/.Više o ovoj zanimljivoj grupi i ovom izuzetnom čoveku, koji je mogao da živi bilo gde na svetu, a izabrao je Srbiju, možete saznati na www.myspace.com/ianthorntonband 

Milena Zečević

macvanski@gmail.com

HAPPY MOTHER’S DAY, HAPPY FATHER’S DAY!

            Za razliku od mnogih drugih praznika koje slavimo i koji se, izdvojeni iz istorijskog, ideološkog ili religijskog konteksta, svode na uživanje (i preterivanje) u hrani i piću, 8. mart je prilika za muškarce da iskažu svoju ljubav i poštovanje prema voljenim ženama, kao i za decu da pesmicama i čestitkama obraduju svoje mame. Taj dan je kod nas prerastao u kombinaciju Dana zaljubljenih i Majčinog dana u zapadnim državama, a obeležavanje Međunarodnog dana žena kojim se slave njihova ekonomska, politička i društvena dostignuća nosi komunistički prizvuk i, kao takav, postaje deo istorije.
Da se, ipak, podsetimo: ideja da se obeležava međunarodni dan žena  prvi put se pojavila početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila  javno su demonstrirale 8.3. 1857. u Nju Jorku. Godine 1910. prva međunarodna ženska konferencija  održana je u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale i ustanovila 'Međunarodni dan žena' na predlog Klare  Cetkin. Sledeće godine  Međunarodni dan žena obeležilo je  preko milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Uoči prvog svetskog rata žene širom Evrope  održale su mirovne demonstracije 8.3. 1913.
Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stadijum ruske revolucije. Posle oktobarske revolucije, boljševička feminstkinja Aleksandra Kolontai nagovorila je Lenjina da 8.3. postane državni praznik, i tokom sovjetskog perioda  koristio se za obeležavanje "herojstva radnica". Nakon ukidanja komunističkog režima, ovaj praznik je izgubio ideološku osnovu, prerastao svoje političko značenje, pa je u mnogim državama ostao državni praznik kojim se slave ljubav, lepota i materinstvo: u Albaniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Jermeniji, Kamerunu, Kini, Kubi, Italiji, Kazakhstanu, Kirgistanu, Makedoniji, Moldaviji, Mongoliji, Crnoj Gori, Rusiji, Srbiji, Tadžikistanu, Ukrajini, Uzbekistanu i Vijetnamu.
Na Zapadu se Međunarodni dan žena uglavnom prestao obeležavati 1930-ih, delom i zbog toga što su ga povezivali s komunizmom. Međutim, 1960-ih su ga ponovo počele slaviti feministkinje. Godine 1975, koja je proglašena Međunarodnom godinom žene, UN su službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena.
Iako su Materice (druga nedelja pred Božić) najveći hrišćanski praznik majki i žena, kod nas se upravo 8. mart naziva Majčin dan. Inače, proslava Majčinog dana u svetu duboko je ukorenjena kod mnogih naroda. Prvi zapisi spominju prolećne proslave starih Grka u čast boginje Ree, majke bogova. Širenjem hrišćanstva, počela se slaviti Majka Crkva – duhovna snaga koja je dala život i štiti od zla. Tokom vremena, ljudi su počeli slaviti majke, jednako kao i crkvu. Zemlje širom sveta proslavljaju ovaj dan na različite datume u godini, a većina  ga obeležava druge nedelje maja.
‘Mothering Sunday’ u Velikoj Britaniji i Irskoj (četvrta nedelja Velikog uskršnjeg posta ) obeležava se od 16. veka i potiče od hrišćanskog običaja da se toga dana svi članovi porodice sastanu na službi u najbližoj katedrali - Majci Crkvi. Kao rezultat sekularizacije, danas se, uglavnom, toga dana odaje poštovanje majkama.
Početkom 20. veka, kao dopuna Majčinom danu, u mnogim je zemljama uveden i svetovni praznik – Dan očeva! U SAD-u, iako se Father’s Day proslavlja od 1908. godine, tek ga je predsednik Ričard Nikson proglasio zvaničnim praznikom 1972. i slavi se, kao i u većini ostalih zemalja koje su ga ustanovile, treće nedelje juna.
Dodajmo i to da, pored ovog praznika, postoji i Međunarodni dan muškaraca (prva subota novembra). Predložio ga je Mihail Gorbačov, a podržale UN 1999. godine, međutim, za sada, tek nekoliko zemalja ga obeležava.
Na kraju, izdvajamo nekoliko misli umnih ljudi o ženama:
Ko može upravljati jednom ženom, može upravljati i jednim narodom – Balzak
Muškarac je najslabiji kad mu lepa žena šapuće da je snažan – Bajron
Volim te jer si mi dala ljubav, volim ljubav jer si mi je ti dala – Bodler
Postoje dve vrste ljudi koji ne znaju ništa o ženama: oženjeni  i  neoženjeni! –Sagan
Kad neka žena kupuje mušku košulju, onda je zaljubljena.  Kada je pegla, onda je udata. Ako pri tome peva – ona je i prvo i drugo – Salvador Dali
Dobro otvori oči kad se ženiš, posle ih zatvori! – Šekspir
Mrak i najružniju ženu pretvara u zagonetnu lutku – Krleža
Kada ne bi bilo žena, dijamant bi bio običan kamenčić – Viktor Igo
Lepe žene samo su nedelju dana dobre, dobre žene su celog života lepe – Žan Gaben

www.macvanski.page.tl
50 reči koje ste mislili da ne znate

Petrović vs Smith

       Da li vam je poznato poreklo vašeg prezimena; jeste li se ikada pitali
kako, gde i kada je nastalo? Prema rečima etnologa Radomira D.
Rakića, prezimena u prošlosti nisu beležena u našim krajevima, iz
srednjeg veka nemamo mnogo sačuvanih, a ni za vreme turske vlasti
popisi nisu bili precizni. Sredinom pretprošlog veka stalne promene prezimena kod Srba stvarale su probleme poreskim, sudskim, policijskim vlastima, školstvu i crkvi. Knez Aleksandar Karađorđević,
1851. godine, jednim aktom je naredio uspostavljanje trajnih prezimena po
najstarijim precima.
       Tako su kod nas najčešća patronimska prezimena (prezimenska osnova + prisvojni dodatak –ev- ili –ov- + deminutiv –ić), a ima  i onih nastalih prem a: zanimanju, ličnim osobinama, etničkoj pripadnosti, vojnom zvanju, crkvenoj jerarhiji, kao i pejorativnim nadimcima. Najčešća srpska prezimena su: Petrović, Jovanović, Nikolić i Đorđević, u kojima se prepoznaju imena svetaca zaštitnika.
       Za razliku od nas, gde nema mnogo etnoloških i antropogeografskih izvora na osnovu kojih bi mogli da utvrdimo poreklo sopstvenog prezimena, Britanci do takvih podataka mogu da dođu putem Interneta. Postoje brojni sajtovi koji pružaju informacije, objašnjenja i značenja pojedinih prezimena.
       Najstarija irska prezimena datiraju iz XI veka kada je uspostavljen galski system klanova i zajednički identitet ljudi koji su živeli u istoj oblasti. Sistem od jednog imena, koji je postojao do tada, nije bio održiv, pa je rešenje bilo da se usvoji prefiks O’ (grandson of) ili Mac (skraćeno Mc – son of) kao način raspoznavanja. Velika većina irskih prezimena je iz tog vremena, a zanimljivo je da su škotski Gali potomci galskih emigranata u Škotsku (Scotus je na latinskom– Irac!)
       Taj društveni sistem uspeo je da se održi do engleske invazije i kolonizacije u XVII veku kada je postalo nepoželjno imati galsko prezime, pa su mnoga anglikanizovana, uz odbacivanje prefiksa i prevođenje na engleski. Ponovno oživljavanje svesti o galskom poreklu, u XIX veku, dovelo je do vraćanja prvobitnog prezimena, pa su današnja irska
prezimena podeljena u tri kategorije: galsko-irska, normanska i anglo-irska. Evo najčešćih primera i njihovih značenja: Murphy (galski: O’Murchadha = sea-battler), O’Kelly (O’Ceallaigh =bright-headed), O’Sullivan (O’Suilleabhain = dark-eyed), Smith (MacGabhann= son of the smith), O’Brien (O’Briain = high, noble), O’Connor
(O’Conchobhair = patron of warriors), Doyle (O’Dubhghaill = darkforeigner).
       Nasledna porodična imena u Engleskoj takođe su iz XI veka. Pretpostavlja se da je njihovom održavanju pomoglo beleženje u župnim knjigama. Najčešća hrišćanska imena naznačavala su pripadnost porodici; neka imena postajala su prezimena bez izmena, a
druga dodavanjem sufiksa –son ili –s imenu oca (ponekad majke) kao Robertson, Wilson, Johnson,..Neka su vezana za zanimanje (Smith, Wright, Taylor, Fiddler); postoje i opisna – prema specifičnosti, fizičkoj ili moralnoj osobini pojedinca (Armstrong, Wise, Goodchild); kao i geografska, koja su uveli Normani (Kent, Devon, Cheshire, Hertford, Oxford).
       Najčešća engleska prezimena danas su: Smith, Jones, Williams, Taylor, Brown, Davies, Evans, Wilson, Thomas i Johnson.

What’s your name? 

Kolumna ELTA Mačve (Udruženje predavača engleskog jezika) 

      Nedavno sam naišla na podatak da žitelji Indonezije, nakon što prevaziđu neku tešku životnu situaciju ili bolest, imaju običaj da promene svoje lično ime – kako bi zavarali i oterali zle duhove! Kod nas, iako se svakodnevno suočavamo sa bezizlaznim problemima i borimo sa raznim nedaćama, nikome još nije palo na pamet da isproba tu indonežansku taktiku! Dok ne dođe do promena, mi nastavljamo da svojoj deci dajemo imena   koja su  odraz mode, tradicije, ali i aktuelnih političkih dešavanja čime će dete ceo život nositi pečat vremena u kojem je rođeno!

      Poslednjih godina, najviše beba nazvano je Milica i Nikola, a moderna su kratka imena, kao: Mia, Tara, Iva, Sara, Anja, Jana, Una,… dok su za dečake popularna imena: Luka, Marko, Aleksa, Lazar, Stefan, Filip,…Kad ovi mališani porastu i otputuju u Ameriku ili Britaniju, koga će tamo sresti?

      Prethodne godine, u Sjedinjenim Američkim Državama, najviše devojčica nazvano je Emily, a slede: Emma, Madison, Isabella, Ava, Abigail, Olivia, Hannah, Sophia i Samantha, dok su najčešća imena za dečake: Jacob, Michael, Joshua, Ethan, Matthew, Daniel, Christopher, Andrew, Anthony i William. Ukoliko su u pitanju blizanci, najčešće kombinacije su: Jacob – Joshua, Matthew – Michael, Daniel – David, Ella – Emma, Isaac – Isaiah, Madison – Morgan, Landon – Logan, Taylor – Tyler, Brandon – Bryan.

      U Velikoj Britaniji, najveći broj roditelja, posle imena Jack, svom detetu dalo je ime Muhammed! (Zvanično, ime muslimanskog proroka nalazi se na 23. mestu, međutim, ako se uzme u obzir 14 različitih načina na koje je moguće napisati ovo ime, ono izbija na drugo mesto!) Slede imena: Thomas, Joshua, Oliver, Harry, James, William, Samuel, Charlie, Benjamin, Joseph, Alphie,…a za devojčice: Grace, Rubi, Olivia, Emily, Jessica, Sophie, Chloe, Lily, Ella, Amelia,…

      Irci, po mnogo čemu slični nama, takođe vole tradicionalna, stara imena kojima čuvaju duh junaka i viteštva. U Irskoj, najčešća muška imena za novorođene bebe su: Aodh, Cathal, Conor, Diarmud, Eoin, Lorcan, Padraig, Aindreas, Seamus, Sean i Cian, a ženska: Deirdre, Maire, Sinead, Clodagh, Ailbhe, Siobhan, Niamh, Aine, Bernadette,…

      Poznate ličnosti, u želji da budu originalne i izdvoje se od ostalih, svojoj deci daju najneobičnija imena: Erykah Badu ima sina Seven Sirius i kćerku Puma; David Bowie sina Duncan Zowie Heywood Jones; Toni Braxton sinove Denim Cole i Diesel Ky; Cher sina Elijah Blue i kćer Chastity; Bob Geldof je svoje kćeri nazvao: Fifi Trixibelle, Peaches Honeyblossom i Little Pixie, Simon LeBon svoje: Amber Rose Tamara, Saffron Sahara i Tallulah Pine; a Sylvester Stallone svoju decu: Sage Moonblood, Sophia Rose, Sistine Rose, Scarlet Rose i  Seargeoh.

      Do sledećeg broja i priče o poreklu irskih, škotskih i engleskih prezimena, pozivamo vas da nas posetite na www.macvanski.page.tl   

LAŽNI PRIJATELJI (FAUX AMIS)!!!

                                    
Nadam se da je naslov bio dovoljno upečatljiv i da sam vas, kao neki pravi novinar, namamila da počnete da čitate ovaj članak-J
U ovoj eri globalne angloCOOLture, menadžmenta, kastinga, daunlodovanja, implementacije, fanova, bilborda i tribunala često smo svedoci učestale i napadne, a često i pogrešne upotrebe anglicizama. Pripovetke su odjednom postale kratke priče, primerak knjige kopija knjige, a javnost transparentnost.
Postoji izvestan broj reči koje zvuče isto ili veoma slično našim rečima, a imaju potpuno drugačije značenje ili im se pojmovi samo delimično poklapaju. Takvi parovi reči se zovu lažni prijatelji (faux amis).
Jednom sam bila svedok potpune zbunjenosti do koje je bio doveden jedan Englez, u jednoj pošti, u Beogradu. Želeo je da kupi karticu za javni telefon. Potpuno zatečena službenica, u panici se prisećajući svog školskog engleskog, mu odgovori: “Oh, you can buy it in the traffic!“ 1990-te su bile pune iznenađenja i stvari koje nisu imale mnogo veze sa zdravim razumom, ali je, i pored toga Englez bio vidno pometen. Možda se vratio u Englesku i još i danas priča kako se u saobraćaju u Srbiji mogla kupiti kartica za telefon. Traffic ne znači trafika!
Zamislite lice neke Engleskinje, prema kojoj gajite simpatije, kada joj pružite ruku i kažete „My sympathies.“ Upravo ste joj izjavili SAUČEŠĆE!
Uđete u prodavnicu sportske robe i zatražite „ A Manchester United dress, please!“(sa sve svojim prefinjenim, kraljevskim izgovorom). Srećom po nas, Britanci su poznati po smislu za humor. Možda vam iznesu neku haljinicu sa Bekamovim likom.
Da li vas iznenađuje prijatno ili neprijatno što i Britaniji ima tako mnogo public houses? Sama reč public znači javna, a house - kuća.Povedite i prijatelje u uživajte u ..... pivu. Public house skraćeno .....PUB! Ako se, ipak, odlučite za đus, tražite orange juice.
Uđete u  gymnasium, onako zainteresovani za britanski školski sistem,  i taman se naoštrite za postavljanje inteligentnih pitanja i odjednom se nađete, sa sve svojim knjižicama, u sred teretane!
Ako vam posle svega ovoga, neko u prodavnici označenoj kao confectionary donese slatkiše, nemojte zvati chef –a jer će se ispred vas pojaviti zbunjeni, ni kriv ni dužan – glavni kuvar!
Milena Zečević,
macvanski@gmail.com 

The Union Jack

            Pričom o kraljevskoj porodici u prošlom broju ’Podrinskih’ počele smo s predstavljanjem simbola Velike Britanije. Nastavljamo zanimljivostima vezanim za nastanak zastave Ujedinjenog Kraljevstva (Velike Britanije i Severne Irske, kako glasi pun naziv te države), popularno zvane The Union Jack.
Zastava simbolizuje administrativno ujedinjenje Engleske, Škotske i Severne Irske u Ujedinjeno Kraljevstvo i predstavlja kombinaciju individualnih zastava tih triju članica (u vreme kad je zastava nastala, Vels je već bio pripojen Engleskoj kao kneževina, pa njegova zastava nije ušla u sastav oficijelne). Krenimo redom:
-   Godine 1199., Ričard I predstavio je Krst svetog Đorđa (crveni krst na beloj pozadini) kao nacionalnu zastavu Engleske;

1. Kada je škotski kralj Džejms VI 1603. godine nasledio tron Engleske i postao Džejms I, ujedinio je zastave tih dveju zemalja za upotrebu na brodovima (škotska zastava svetog Endrjua ima dijagonalni beli krst na plavom polju). Zanimljivo je da je crveni krst engleske zastave, koji je postavljen na zastavu Škotske, morao da bude obrubljen belom bojom jer su pravila o upotrebi grbova nalagala da dve boje ne smeju da se dodiruju;

1. Vek kasnije, za vreme vladavine kraljice Ane, kraljevskom proklamacijom, ta je zastava ozvaničena kao nacionalna zastava Velike Britanije;
2. Kada se 1801. godine Irska ujedinila sa Velikom Britanijom, postalo je neophodno nacionalnoj zastavi dodati i zastavu svetog Patrika (dijagonalni crveni krst na beloj pozadini). Međutim, krst irskog sveca zaštitnika bio je dodat zastavi tako da polažaj krsta svetog Endrjua u jednoj četvrtini odgovara položaju krsta svetog Patrika u dijagonalno suprotnoj četvrtini (ponovo, zbog pravila o upotrebi grbova), pa zbog te zamene mesta, britanska zastava, koja je takav izgled zadržala do danas, nije simetrična!

Pitanje o budućnosti ove zastave sve se češće postavlja u zemljama objedinjenim
pod njom: prvi put od 1707. godine, Škoti imaju svoj parlament u Edinburgu, a Velšani svoju narodnu skupštinu u Kardifu, pa su, kao rezultat, škotska zastava i velški zmaj sve prisutnije. Pre četiri godine, u Britaniji je pokrenuta kampanja za modernizovanje izgleda zastave, uz predlog da se doda crna boja koja bi predstavljala multikulturalnost. Prema nedavno sprovedenoj anketi Dejli Telegrafa, dve trećine tinejdžera izjašnjavaju se kao Englezi, Škoti ili Velšani, a ne kao Britanci i vide te države u budućnosti razdvojene!
Dodajmo na kraju da se britanska zastava ističe ne samo za državne i praznike svetaca zaštitnika, već i za rođendan kraljice i članova kraljevske porodice, Dan Komonvelta i Dan Krunisanja.
Do sledeće kolumne, pozivamo vas da posetite naš sajt www.macvanski.page.tl gde možete naći mnoštvo informacija i zanimljivosti vezanih za englesku tradiciju, kulturu i jezik. Ukoliko imate predloge tema za naše naredne članke, pišite nam na macvanski@gmail.com.

www.macvanski.page.tl
OPEN D VINDOV!

Da li vaš engleski zvuči ovako? Da li je neko u inostranstvu na osnovu vašeg engleskog pogodio da dolazite iz Srbije ili neke slovenske zemlje? Svako kome engleski nije maternji jezik govori sa slabijim ili jačim akcentom koji može da bude pokazatelj porekla osobe, ali i ne mora. Većina predavača engleskog jezika u Srbiji ima akcenat koji Britanci klasifikuju kao “evropski”, bez ili sa vrlo malo “slovenskih karakteristika”, dok engleski jezik prosečnog Srbina obiluje “slovenskim pokazateljima”. Da bismo ilustrovali ovu pojavu, možemo se prvo malo pozabaviti izgovorom pojedinačnih glasova, koji mogu da odaju naše poreklo jer ih,možda, ne izgovaramo onako kako to čine oni kojima je engleski maternji. Da krenemo od naslova: /o/ i /e/ iz reči “open” bi trebalo izgovoriti kao /əư/ i /ə/, /d/ treba izgovoriti kao /ð/, /w/ u window. Tipične greške uključuju izgovor kratkih samoglasnika kao dugih (cut zvuči kao cart, full -fool), man kao /men/ umesto /mæn/, suglasnika- thin /θin/, a ne /tin/, sing /siŋ/, nasuprot pogrešnom /sing/, itd. Čak i kada se potrudimo da pravilno izgovaramo engleske glasove, naš akcenat se može javiti u dugačijem ritmu u rečenici. Ritam je melodija jezika, koja je stvara smenom naglašenih i nenaglašenih slogova, pri čemu treba naglasiti glavne glagole, prideve i umenice, a ostale vrste reči samo u svrhu isticanja. Većina Srba zvuči veoma monotono upravo zbog nedostatka ritma, što može da oteža razumevanje ovoga što želimo da kažemo. Oblici učtivosti pri obraćanju igraju veoma važnu ulogu u svakodnevnom životu Britanaca. Svaka molba ili zahtev se završavaju sa “please”i za najmanju uslugu se obavezno kaže “thank you”, ma koliko se to podrazumevalo kod nas. Iz tog razloga mi njima često delujemo veoma nevaspitano i nekulturno. Preglasan i prebrz govor nas , na žalost, loše karakteriše, kao i “nekulturna”, suviše intimna pitanja kao: “ Koliko imaš godina? Da li si se ti to ugojio? Koliko zarađuješ? Za koga si glasao?” Ne dopada im se ni kada preblizo pored njih stojimo ili sedimo, ako im se, bez preke potrebe, obraćamo samo da prekratimo dosadu, a pri tom ih uopše ne poznajemo. Ipak, verovali ili ne posle svega ovog rečenog, Britanac, naš, slovenski akcenat opisuje kao veoma dobar, što znači lako razumljiv, za razliku od Francuza, Španaca, Indusa, Japanaca, za čije razumevanje oni treba da ulože veliki trud (osim ako se gorepomenuti nisu baš potrudili oko svog engleskog). Stoga, preterana je briga, obično naših odraslih polaznika kurseva, oko izgovora u engleskom jeziku. Veoma je lepo čuti pravilan izgovor, ali ne smemo izgubiti iz vida pravi smisao jezika, komunikaciju, sa kojom mi nemamo prevelikih problema jer se naš fonetski sistem ne razlikuje preterano od engleskog. Šta više, onaj izgovor koji čujemo na audio snimcima je karakteristićan za svega 2-3 % populacije u Velikoj Britaniji! Najveći broj stanovnika ima akcenat mesta iz kog dolazi i socijalne sredine iz koje potiče (da ne govorimo o ostalim, prihvaćenim varijantama engleskog jezika, kao što je američka, koja ima svoje, malo drugačije standarde). Na kraju, engleski je internacionalni jezik, i mi smo mnogo češće u prilici da komuniciramo sa strancima kojima engleski nije maternji je jezik i koji, opet, imaju svoja odstupanja od standardnog izgovora. Lep izgovor ili ne,važno je da govorimo engleski jezik jer u suprotnom, sa pravom možemo reći, mi smo nepismeni. Milena Zečević

Statistički podaci su, po pravilu, precizan i relevantan pokazatelj stanja ili situacije koja je u fokusu istraživanja, složiće se, verujem, većina vas. Nedavno me, međutim, podatak na koji sam naišla naveo da posumnjam u verodostojnost i tačnost iznetog: 42,3% stanovnika Srbije govori engleski jezik, što je najveći procenat u poređenju sa žiteljima svih ostalih zemalja jugoistočne i centralne Evrope (izvor: Gallupinternational Inc.)
Zaista, za divljenje, ali, iako, poznati po sklonosti da se hvalimo i veličamo svoje pobede i rezultate, plašim se ’it’s too good to be true!’(suviše dobro da bi bilo istinito!). Ne znam kako se dolazi do takvih informacija – da li se uzima u obzir broj osoba koje uče engleski jezik u školi (kojih je, svakako, znatno više u poređenju sa godinama kada je dominirao ruski), pa se tom broju dodaju i svi oni koji u biografiji neizostavno navedu da su ’fluent in English’, a, deluje, i oni koje je sramota što ne znaju svetski jezik, ali ne žele to da priznaju ni sebi, a pogotovo ne ispitivaču ili anketaru.
Da je proveravano znanje svih koji su se izjasnili da govore engleski, rezultati bi bili poražavajući! Šta me navodi na tu, ne samo sumnjičavost, već i ubeđenost da ovaj visoki procenat ne odgovara stvarnom stanju? Objasniću vam:
Kao predavači i regionalni koordinatori ELTA-e, Milena i ja redovno pohađamo seminare za stručno usavršavanje u Beogradu i organizujemo seminare, radionice i prezentacije za nastavnike i profesore iz Mačve. Iako su takvi skupovi akreditovani od Ministarstva prosvete i donose određeni broj sati potrebnih za profesionalno usavršavanje, njima prisustvuje uvek mali broj, i to uglavnom istih, mlađih, kolega.
Možete li da poverujete da većina predavača engleskog jezika (ne samo u našoj regiji, slično je i u ostalim delovima Srbije) smatra da su seminari koje organizuju ELTA, British Council, American Corner, Cambridge, Oxford Centre, Longman... beskorisni i da, iz sujete, uobraženosti ili lenjosti, oni ’nemaju ništa novo tamo da čuju’!?
Upravo zbog takvog stava ’cenjenih’ kolega, njihovog nedostatka kreativnosti, odsustva entuzijazma i želje da razmenom iskustava, ideja, usvajanjem i primenjivanjem savremenih metoda, postanu bolji predavači, sasvim sam sigurna da većina od navedenih 42,3% naših sugrađana poseduje tek elementarno znanje jezika.
To ne treba da nas čudi kad se, iako odavno prevaziđeno svugde u svetu, u Srbiji još uvek podučava po metodu: čitamo tekst – prevodimo – vadimo nepoznate reči – odgovaramo na pitanja – učimo definicije napamet, što, naravno, čak ni kod vrednih i talentovanih đaka ne može dovesti do aktivnog usvajanja jezika! Zastareli i pogrešno odabrani udžbenici, kvalifikovanost kadra i nekorišćenje nebrojenih izvora nastavnog materijala sa Interneta doprinose lošoj slici, ali su i posebna tema za neku narednu kolumnu.
Završavam jer, dok većina mojih kolega uživa u zimskom raspustu, ja pišem ovaj tekst, ažuriram svoj sajt, prevodim neki materijal i pripremam seminar koji ću krajem meseca održati u British Council-u (ako vam kažem da je tema ’Diktati’, pomislićete da su to samo dosadne, neinventivne provere spelinga, međutim u savremenoj metodologiji postoji desetak različitih vrsta diktata koji se primenjuju kao izuzetno efikasno sredstvo za učenje jezika!).
Bez posvećenosti poslu, nema rezultata i zato pozivamo, još jednom, sve svoje kolege da nam se pridruže, postanu članovi Udruženja ELTA (www.elta.org.yu) i iskoriste sve mogućnosti koje im se nude, kao i da budu aktivni u našoj regiji i učestvuju u dizajniranju sajta www.macvanski.page.tl  koji je namenjen svima koji podučavaju i uče engleski jezik.   

Sanja Čonjagić i Milena Zečević
Regionalni koordinatori ELTA-e
U društvu sa sistemom pomerenih vrednosti gde stepen obrazovanja ne
podrazumeva i mogućnost pronalaženja adekvatnog i srazmerno
plaćenog posla, roditeljima i nastavnicima teško polazi za rukom da
motivišu decu i obrazlože im važnost posvećenosti učenju.
U takvoj, nezahvalnoj, situaciji, predavači engleskog jezika su u
znatnoj prednosti jer su deca svesna da bez znanja  jezika ne mogu da
koriste Internet, razumeju pesme ili filmove, komuniciraju sa mladima
širom sveta, … S druge strane, to podrazumeva i spremnost nas, profesora,
da izborom savremenih programa i nastavnih metoda  odgovorimo njihovim
potrebama.
 Ovde na scenu stupa ELTA (English Language Teachers’Association) trenutno
najveća nevladina asocijacija, u potpunosti podržana od Ministarstva
prosvete, Britanskog saveta i Američke ambasade,  koja ima za cilj
da, putem seminara, radionica, prezentacija, kontinuirano radi na
stručnom usavršavanju predavača, te izjedančavanju
standarda i kvaliteta nastave u školama širom Srbije (www.elta.org.yu) .
Kao regionalni koordinatori ELTA-e za Mačvu, ovu kolumnu
posvećujemo svima koji podučavaju i uče engleski jezik sa
željom da, nudeći mnoštvo zanimljivosti, u svojim kolegama probudimo
kreativnost , a đacima dokažemo da učenje može da bude zabavno!
Sanja Čonjagić, Centar za obrazovanje ‘Premier’

Marry Christmas and Happy New Year, ladies and gentlemen, our readers!
Taman ste se, đaci, obradovali raspustu, i vi, odrasli, odložili
svoje knjige za učenje engleskog jezika, a Sanja i ja smo, nastavile
da vas proganjamo preko novina.
Međutim, nema razloga za paniku. Tu smo da vam danas poklonimo jednu
lepu priču o engleskom Božiću i Deda Mrazu i da vas, nadamo se,
uverimo da učenje engleskog jezika može da bude zabavno koliko i
korisno.
Na Badnje veče (Christmas Eve) mali Englezi očekuju poklone u
svojim velikim božićnim čarapama (stockings) u nadi da je Deda
Mraz baš njih stavio na svoju listu dobre dece koja zaslužuju nagradu. Te
noći, taj dobroćudni dekica leti sankama koje vuku irvasi
(reindeers),sa Rudolfom na čelu, i kroz dimnjak dostavlja najlepše
poklone sa Severnog pola.
Englezi su Deda Mraza u početku zvali Father Christmas, dok njegov
pandan Santa Claus iz Amerike nije uneo konfuziju, pa su Englezi
odlučili da ih proglase istom osobom.
Father Christmas ima mnogo više paganskog u sebi, nekada davno
personifikujući proleće u zelenom kaputu. Nije davao poklone
deci, ali je voleo da ga počaste. Vikinzi su, osvajajući
Britaniju, u lik Božić Bate utkali svog germanskog boga Odina, koji
je leteo nebom sa svojim irvasima.
Sveti Nikola ( St. Nicolas) je, po legendi, bio široke ruke prema
siromašnima, a nije želeo da se zna da je on njihov dobrotvor. Jedna
priča nam govori kako je jednoj siromašnoj porodici kroz odžak ubacio
zlatne novčće, koji su upali u čarapu na sušilu pored
vatre.Dakle, r