Body language (govor tela)

Da li ste znali da verbalna komunikacija čini samo 7% ukupne komunikacije; 38% zavisi od naše intonacije, a najveći deo, 55%, odnosi se na – govor tela!
Hod, položaj tela, držanje, mimika, gestikulacija, kontakt očima, facijalna ekspresija, otkrivaju i govore o nama mnogo više nego što smo obično svesni i zato onaj ko ume da  upravlja govorom tela, ostavlja utisak sigurne, samouverene i odlučne osobe.
Setite se samo svog omiljenog nastavnika ili profesora: da li ga zamišljate kako sedi za katedrom i monotonim, tihim glasom iznosi suvoparne činjenice gledajući zamišljeno ispred sebe ili se kreće po učionici, animira vas, osetite energiju i entuzijazam koji se, dok vas gleda u oči i pokazuje rukama, prenosi na vas?

Neverbalna komunikacija ima posebno značenje u psihološkoj analizi i određivanju profila ličnosti, jer mnogo govori o našim osobinama, sklonostima i namerama, često ukazuje i na određene psihološke smetnje ili poremećaje.

Postoji grupa psihoanalitičara koja podržava teoriju i naglašava (posebno analizira), da je potencijalno važnije u određenim situacijama ono što se ne kazuje, nego ono što se govori ili saopštava rečima.

Dakle, sve predstavlja jezik simbola na određenom komunikacijskom nivou. Međutim, pitanje je koliko smo pravilno ovladali upotrebom i razumevanjem različitih simbola u komunikaciji.
Evo nekoliko jednostavnih saveta đacima:

. - Sedite uspravno (prirodno uspravno). Iskrivljeno sedenje odaje utisak umorne osobe ili nekoga koga nije briga. Prekrštene ruke poručuju odbrambeni stav i sumnjičavost. Ruke držite na krilu ili opuštene na klupi. Tako ćete delovati otvoreno i prijateljski.
- Gledajte u oči nastavnika dok vas ispituje. Nemojte da ukočite pogled i ’gledate u prazno’, ali ako vaš pogled stalno kruži oko sagovornika, delovaćete nesigurno i kao da vam je neugodno da odgovarate na postavljena pitanja. Direktan kontakt očima govori o  vašoj sigurnosti u odgovore.
- Nagnite se lagano prema nastavniku dok predaje. Tako odajete utisak aktivnog slušanja. Kada ste nagnuti unazad ili niste okrenuti prema sagovorniku, šaljete poruku pasivnog slušanja ili ignorisanja sagovornika.
- Držanje ruke na ustima, dodirivanje lica ili ušiju, gledanje u pod ili nemirno sedenje odaju utisak osobe koja se dosađuje.
- Ton kojim komunicirate uveliko određuje značaj izgovorenog. Na pitanja odgovarajte jasno i glasno. Neka ton vašeg glasa naglašava vaše najjače strane i važna dostignuća.
- Korišćenje ruku u komunikaciji je normalno, ali preterano gestikuliranje ometaće sagovornika.
- Nemojte lomiti prste, igrati se olovkom. Ako vam je teško da se kontrolišete, nemojte pred sobom da držite  ništa  čime biste mogli da se igrate! Izbegavajte preterano gestikuliranje ili poigravanje nogu ispod klupe!
- Ako vaš nastavnik drži levu ruku položenu preko desne s dlanovima okrenutim prema dole, njegov govor tela poručuje pažljivo slušanje.
- Ako je desna ruka postavljena preko leve, osoba se verovatno ne slaže s nekom vašom izjavom i čeka priliku da vas prekine.
- Osoba koja sedi s prekrštenim rukama i nogama pokazuje svojim držanjem udaljenost i otpor prema predmetu razgovora.
- Neprirodno retko treptanje očima, pogled koji fiksira, stopala ravno položena na pod ili napeto uspravno telo tipični su znaci nekoncentrisanog slušaoca koji pokušava da odglumi pažljivo slušanje.
- Trljanje iza uha ili lagano dodirivanje nosa kažiprstom ukazuje na odbojnost, sumnju, nesigurnost ili nemogućnost izbegavanja pitanja ili odgovora.
(nastavak u sledećem broju)

7. ELTA konferencija

’Već dvadeset godina bavim se ovim poslom, prisustvovao sam sličnim konferencijama u svim zemljama jugoistočne i centralne Evrope, ali ovakav skup, profesionalnost, organizaciju nigde nisam sreo!’- priznao nam je Grenville Yeo, vlasnik jezičkog centra SOL iz Velike Britanije koji je prošlog vikenda učestvovao na međunarodnoj ELTA konferenciji u Master centru u Novom Sadu. Njegovu oduševljenost ne samo konferencijom, već gradom, srdačnošću i gostoprimstvom, delili su i ostali učesnici najvećeg događaja koji Udruženje nastavnika engleskog jezika organizuje.
Zaista, u poređenju sa svim zemljama u regionu, gde se na ovakvim skupovima okupi između stotinu i tri stotine učesnika, ELTA konferencije, koje redovno otvaraju ambasadori Velike Britanije i SAD-a, direktor Britanskog saveta i predstavnici Ministarstva prosvete, izdvaja se i po mnogo većem broju učesnika (između sedam i osam stotina), kao i prisustvom najeminentnijih predavača iz celog sveta.
ELTA ima Ugovor o saradnji sa asocijacijama iz petnaest zemalja, a ove godine naša gošća bila je i dr Shelley Wong, predsednica TESOL-a iz Sjedinjenih američkih država, jedne od najvećih asocijacija na svetu!

Bakingemska palata, zvanična razidencija britanske kraljice Elizabete II, jedno je od najvećih znamenitosti Londona. Podignuta je 1703, a postala je dom kraljevske porodice 1837. za vreme Kraljice Viktorije. Pored Njenog Visočanstva, u palati žive i Princ Filip, Vojvoda od Jorka Princ Endrju, kao i Princ Edvard i njegova porodica. Bakingemska palata koristi se i za administrativne poslove, prijeme uglednih gostiju i bankete.

Royal Flag


Kada je Kraljica kod kuće, kraljevska zastava, Royal Standard, istaknuta je na vrhu palate. Zastava je podeljena na četiri polja: prvo i četvrto predstavljaju Englesku, drugo Škotsku, a treće polje Irsku. Prema protokolu o zastavama, Royal Standard je najvažnija, mora uvek da bude istaknuta na zgradama gde Kraljica boravi, stoji uvek iznad britanske, Union Jack, i zastava ostalih članova kraljevske porodice. Nikad se ne stavlja na pola koplja. Foot Guards

Pet regimenata straže čuva palatu. Nose crvene kapute, crne pantalone, visoke šubare nazvane bearskins i nikad ne menjaju izraz lica. Prizor koji uvek privlači pažnju mnogobrojnih turista je ceremonija menjanja straže koja može da se vidi svakog jutra.

Unutrašnjost palate


Bakingemska palata ima oko 600 prostorija, uključujući 19 državničkih soba, 52 kraljevske i gostinjske spavaće sobe, 78 kupatila, 92 radne sobe, bioskop , bazen, sopstvenu poštu i policijsku stanicu.

Oko 400 ljudi zaposleno je u palati, uključujući sluge, kuvare, čistače, vodoinstalatere, baštovane, šofere, električare i dve osobe čije je zaduženje da brinu o tačnosti i ispravnosti 300 časovnika. Svake godine, više od 50 000 ljudi poseti palatu kao gosti na banketima, svečanim ručkovima i večerama, prijemima i poznatim baštenskim zabavama.

Engleska je zemlja starih gradova, kraljevskih palata, velelepnih katedrala, prelepih vrtova, netaknute prirode. U narednih nekoliko brojeva nastojaćemo da vam predstavimo najznačajnija obeležja:

Stonehenge




Ovo je najčuveniji praistorijski spomenik u Britaniji smešten u ravnici Salisbury u okrugu Wilthshire u južnoj Engleskoj.. Ljudi su počeli da ga grade pre 5000 godina, a procenjeno je da je za njegovu izgradnju bilo potrebno 30 miliona sati rada. Ovakvi spomenici datiraju mnogo ranije od sličnih u egipatskoj i grčkoj kulturi. Arheolozi su do 1950. verovali da je upotreba Stonehengea bila ograničena samo na rituale raznih neolitskih grupa, međutim, utvrđeno je ovo mesto imalo još jednu važnu funkciju – kao astronomska observatorija.

Windsor Castle


Dvorac Windsor je kraljevska razidencija već više od 900 godina i danas je jedan od domova Kraljice Elizabete II (uz Buckingham palatu u Londonu i Holyrood palatu u Škotskoj) Datira iz vremena Vilijama osvajača, to je najstariji dvorac u kojem neko stanuje. Zastava visoko podignuta na vrhu okruglog tornja označava da je Kraljica kod kuće.

Hadrians Wall



Hadrian's Wall, a stone wall barrier built to separate the Romans and the Picts tribes in Scotland 2000 years ago. It allowed Roman soldiers to control the movements of people coming into or leaving Roman Britain. It was so well built that you can still see parts of it today.

Hadrian’s Wall je zid podignut na severu Engleske da razdvoji Rimljane od plemena Pikta (prastanovnika Škotske) pre 2000 godina. Omogućavao je vojnicima da kontrolišu kretanje ljudi koji su dolazili ili odlazili iz rimskog dela Britanije. Danas je pod zaštitom UNESCOa. Kings College, Cambridge

King’s College osnovao je Henry VI davne 1441. godine. Danas je sastavni deo Univerziteta Cambridge.



The White Cliffs of Dover


Bele litice Dovera čuveno su obeležje. One čine deo obale prema Francuskoj i dosežu visinu do 106 m, a svoju zapanjujuću belinu duguju prisustvu krede (čistog kalcijum karbonata). Litice imaju veliku simboličku vrednost – kao istorijski beli čuvari Engleske.